27.12.2009.

Montalk: Principi duhovne evolucije I

Prevod: Jelena


Spiritualna evolucija govori o rastu bića, stalnom povećanju intenziteta svetlosti božanske iskre, koja je vaša svest. Znanje je najvažniji kamen temeljac u ovom procesu, ali samo temelj ne čini nastambu. Ako nije praćeno drugim principima, kao što su ljubav i vera, znanje stagnira i ne postiže svoju svrhu.

Napredak zahteva svesnu primenu nekoliko grupa sinegrističkih principa na izbalansiran način. To su kako slede: znanje/svest/mudrost, vera/nada/ljubav i skromnost/strpljenje/lakoća. Izostavljanje ili marginalizovanje bilo koga od tih principa zaustavlja ili korumpira proces.




Pokušaću da definišem svaki od ovih principa unutar granica praktičnog, kako biste mogli da ih modifikujete za sebe.

Znanje se stiče svesnom refleksijom i integracijom iskustava, opservacija i misli. Svesna refleksija je ono što razlikuje memoriju od razumevanja, što potonje zahteva, a prvo ne. Znanje uključuje oba, njega ne čine samo činjenice, već i razumevanje objektivne istine.

Svest je pažnja usmerena na sadašnji trenutak, primenjena u kontekstu prethodnog znanja. Znanje proširuje svest naglašavajući aspekte realnosti koji prethodno nisu bili uočavani. Veća svest donosi šire polje percepcije, oštriji fokus i živost i veću umešnost prilikom sticanja novih znanja i primene već naučenog.

Mudrost transcenduje linearno vreme i odnosi se na razumevanje apsolutnih metafizičkih istina. Ona povezuje našu prošlost, sadašnjost i budućnost bez pogreške. Mudrost je razumevanje božanskih principa, odnosa između sebe i drugih na pozadini Kreacije. To je znanje prožeto ljubavlju ili ljubav prožeta znanjem.

Vera je poverenje da su u Kreaciji sve stvari moguće. Ona je suspenzija neverice. Ona deluje tamo gde se znanje iscrpljuje. Dok znanje zastaje kod svakog ponora, vera ga premošćava. Dok znanje pročišćava dalje znanje, vera ga proširuje. Jednostavno rečeno, znanje je determinističko, vera je ne-deterministička. Proširenje znanja zahteva stupanje u nepoznato, delo koje znanje smatra iracionalnim, a vera neophodnim. Premošćavanje paradigmi zahteva veru – ne slepu veru u nešto što je čovek izabrao da ignoriše, već čistu veru u ono što se još ne može znati.

Nada je znanje da su u Kreaciji sve stvari moguće. Ona je pomirenje između vere i znanja, saznanje da imati veru omogućava čoveku da postigne nemoguće. Nada je poverenje u ne-determinizam, sloboda od okova kauzalnosti. Ona ne proističe iz ignorisanja činjenica, već iz spoznaje viših istina, demonstriranih iskustvima o čudesnom. Ljubav je vibracija beskonačne istine. Ono što je u rezonanci sa ljubavlju usaglašava se sa Kreatorom. Gledati sa ljubavlju znači gledati očima Kreatora, perspektiva izabrana da bi se gledalo bez predrasuda, netolerancije, ignorantnosti ili separacije. Sa ljubavlju sve stvari su moguće, jer se sve što potiče od Kreatora razume, dopušta, prihvata i oprašta. Osećati ljubav znači osećati radost zbog sećanja na božansko jedinstvo sveukupne egzistencije i spoznaja unutar i pre vas. Voleti druge znači prepoznati zajedničku božansku iskru u njima i brinuti za njihovu spiritualnu evoluciju kao i za svoju. To je empatija bez sažaljenja.

Skromnost je posedovanje svesti o sopstvenom odnosu prema konačnom i beskonačnom – da sve što počinje ima i kraj i da je svako biće, bez obzira na rang, beskonačno malo u okviru beskonačne Kreacije. Skromnost ne stoji u vezi sa omalovažavanjem ili preuveličavanjem sebe, kako to čini lažna smernost ili hibris, već poznavanje svoga mesta u velikoj šemi stvari. To znači izabrati istinu pre ega, stvarnost pre samo-važnosti. Skromnost počinje sa zahvalnošću, stav koji vam dopušta da saznate istinu bez srdžbe uz zahvalnost za svaku mogućnost učenja koju primite.

Strpljenje je znanje da za svaku stvar postoji pravo vreme. To izgrađuje toleranciju u teškim situacijama i strpljivost za stvari koje još nisu došle. Vrata za mogućnosti se otvaraju kada dođe pravo vreme. Imati strpljenja znači usaglašavanje sa pulsom sinhroniciteta; radije nego da pokušavate na silu da otvorite vrata, birate otvorena vrata da prođete kroz njih. To zahteva veru da se stvare puste da dođu na mesto i svest o mogućnostima kada se one otvore. Lakoća je povezana sa smislom za humor i pristupom životu laka srca. Bez toga vi precenjujete realnost iluzije.

Lakoća postavlja situaciju u njen pravi kontekst, božanski okvir u kome je sve učenje lekcija a učenje je zabavno. Možete se smejati onome što je jednom izgledalo ozbiljno, jer ste naučili svoju lekciju i shvatili njenu svrhu u svom životu. Lakoća je izbor da se taj humor ne vidi samo u prošlim iskustvima, već i u sadašnjim i budućim. Ove tri grupe čine minimum za stabilnu spiritualnu evoluciju. Svaki princip u (jednoj) grupi podržava druga dva, svaka grupa balansira druge dve grupe. To kreira celinu veću od zbira njenih delova. Balansirana struktura nudi optimalan put ka akumuliranju mudrosti, povećanju slobodne volje i manifestaciji spiritualnog potencijala. Sa tim balansom život postaje lak ili izazov u najgorem slučaju, ali nikada borba.

Posledica disbalansa
Neizbalansirana ili delimična konfiguracija usporava napredak i kreira mogućnosti za njegovo narušavanje. Bol, obeshrabrenje, bitka ili depresija, koja se javlja kao rezultat, vas opominje na ono što zahteva pažnju. Lako je videti šta jedan ili drugi princip može doneti. Znanje bez skromnosti vodi do intelektualne arogancije, a skromnost bez znanja do samo-osporavanja. Lakoća bez vere postaje nervozni smeh, vera bez lakoće postaje anticipacija. Vera bez znanja vodi do ludosti, a znanje bez vere stagnira. Pošto sami razmotrite ostale kombinacije, trebalo bi da postane jasno koliko je važan svaki od ovih principa za celinu.

Zgrada se ruši ako je izgrađena na slabim temeljima i propadanje bezbrojnih organizacija, pojedinaca ili sistema verovanja je usledilo zbog disbalansa ili izostavljanja nekog od ovih principa. Disbalans razara ili putem prirodnog procesa implozije ili preko podložnosti napadu, razvijenom od strane negativnih sila, koje imaju interes da uspore ili naruše proces evolucije svih koji su pod njihovim uticajem. Svako ko je na meti negativnih sila bi učinio dobro da teži balansu jer napredovanje bez zaštite neće obezbediti jačanje.

Poreklo disbalansa 
Odakle potiče disbalans? Primarno iz trijade ignorantnosti, gluposti i naivnosti. To se najbolje može opisati na sledeći način: ignorantnost je izbor, glupost je stanje, naivnost je prolazna. Ovo nije rečeno uz potcenjivanje ili neosetljivost, već sa ciljem tačnosti i praktičnosti; eufemizmi i politička korektnost samo zaklanjaju istinu.


Naivnost je prolazan nedostatak znanja i svesnosti u pogledu određene istine. Ovo stanje može biti promenjeno, jer je samo pitanje vremena kada će nepoznata istina biti naučena. Zbog toga, naivnost ne zaslužuje osudu. Naivni učenik je otvoren ka istini ali se jednostavno još uvek nije susreo sa njom.

Glupost je nesposobnost da se shvati određena ideja usled njene velike kompleksnosti. Ona takođe ne zaslužuje osudu, jer je glupost stanje u vezi sa kojim čovek ne može mnogo da učini, jer ono potiče iz prirodnih ograničenja nečijih mentalnih sposobnosti.
 
Ignorantnost, međutim, predstavlja izbor da se ignoriše istina čak i kada se suočimo sa njome. To je svesna odluka da se istina odbaci ili da se okrenemo od nje u koristi trivijalnijih težnji. Ignorantnost ne može prevazići niko do osoba koja je se drži, jer svaki pokušaj da se promeni njen način razmišljanja samo osnažuje njenu odluku. Takva odluka se ne može pohvaliti, ali se mora poštovati ako slobodna volja treba da bude očuvana. Ignorantnost ispravlja naivnost jednostavnim izborom da se otvore oči.
 
Rasuđivanje zahteva svesnost o suptilnim razlikama između delova ove trijade, dok smo u interakciji sa drugima ili dok upoznajemo sebe. Na primer, dok naivnost pozdravlja istinu, ignorantnost je odbija, a glupost je pogrešno shvata. Diskusija, proistekla iz naivnosti, je razmena informacija koja se završava kada se postigne uzajamno razumevanje, ali diskusija zasnovana na gluposti ili ignorantnosti postaje agrument koji retko opravdava sebe. Mi smo svi u određenoj, različitoj meri ignorantni, glupi ili naivni u pogledu različitih oblasti znanja, tako da ovo ne bi trebalo da bude prilika za osudu ili predrasude, jer bismo zapali u hipokriziju.
 
Disblansi po sebi jednostavno usporavaju napredak, što nije velika stvar, jer i spore stvari dostižu svoju destinaciju. Istinsku zabrinutost izaziva narušavanje procesa, kao što je usmeravanje ka potpuno različitoj i neželjenoj destinaciji. Slobodna volja dopušta da to bude učinjeno. Iako se inkarniramo sa unapred planiranim nacrtom svojih najvažnijih iskustava i lekcija, koje strukturiraju kurs naših života, slobodna volja nas samih i drugih dopušta devijacije od optimalne manifestacije ovog plana.

Životna iskustva i učenje lekcija 
Postoji lakši i teži način da se nauči neka lekcija i propuštena životna lekcija se ponavlja na alternativne načine. Lekcije postaju onoliko bolne i teške koliko je tvrda nečija glava, tako da ignorantnost garantuje drastična iskustva. Posedovanje svesne volje da se istina sagleda što je pre moguće ubrzava i ublažava ovaj proces, eliminišući često potrebu za neprijatnim iskustvima kada je um otvoreniji za suptilnije verzije lekcija.

Uopšteno govoreći, svrha životnih lekcija je da posluže kao katalizator za rast bića i uvećanje duševne snage.

U našem slučaju, to često zahteva iskustva ispunjena emocijama, jer emocije obezbeđuju vrstu energije koja pojačava ili usporava ono što smo sposobni da učinimo u zavisnosti od toga kako ih koristimo. Bez tog podsticaja mi bismo se opirali da transcendujemo limite ili istražimo novo tlo, jer bi naša motivacija zavisila isključivo od starih načina bivanja i delovanja. Efektivno korišćenje emocija u iskustvu učenja povećava duševnu snagu i proširuje znanje i posle toga, kada se susretnemo sa sličnim iskustvima u budućnosti, kao motivacija nije potrebno ništa osim novo stečenog razumevanja. Sa druge strane, emocije mogu da uspore napredak, ukoliko ograničavaju ono što verujete da možete da uradite. Naučite do odvojite emocije koje vas ograničavaju od onih koje vas otvaraju ka novim mogućnostima. Vrednost pozitivnih i negativnih emocija zavisi od toga šta učinimo sa njima. Pozitivna emocionalna energija se može upotrebiti direktno da bi se znanje stavilo u akciju.

Uloga negativnih emocija  
Da bi bila od bilo kakve koristi, emocionalna energija se mora transformisati u pozitivnu posle suočavanja sa istinom. Posle konfrontacije sa šokantnom istinom osoba obično doživljava negativne emocije kao prvu nehotičnu reakciju. U tim slučajevima negativne emocije služe kao alarm za buđenje koji grubo budi uspavani um. Ali pošto smo se probudili, nema potrebe da alarm i dalje zvoni.

Održavanje stanja negativnog emocionalnog šoka duže nego što je neophodno postaje izbor pre nego nehotična reakcija. To bi bilo kao držati sat na glavi tokom čitavog dana i neprekidno slušati njegovo otkucavanje. Zašto bi neko to činio? Možda žalbe zbog bola izazivaju simpatije kod drugih, možda patnja čini da se neko oseća kao mučenik ili je to možda alarm ili možda, budući da ga sat budi ujutru, on treba da nastavi da ga neprestano budi svake sekunde tokom dana, zar ne? Na kraju, taj stav će ga izložiti stresu, učiniti ga umornim i gluvim.

Prepuštanje negativnim emocijama vodi do stagnacije i mentaliteta žrtve. One umesto toga mora da bude transformisane u pozitivnu emocionalnu energiju iznova ujedinjenu sa istinom koja ih je prvobitno izazvala, tako da se kasnije mogu korisno upotrebiti. Svesno viđenje istine u kontekstu njenog božanskog smisla je put ka tome, kao izbor da se istina vidi i primeni sa stavom ljubavi, skromnosti i lakoće.

Dok negativne emocije mogu motivisati na akciju, ta akcija je daleko od nepogrešive. Znanje kombinovano sa pozitivnim emocijama omogućuje čoveku da postigne isto uz mnogo veću efikasnost, sigurnost, preciznost i veštinu. 

Tri stupnja učenja lekcija
Sa ovim na umu možemo videti da postoje tri koraka uspešnog učenja lekcija. Prvi stepenik prethodi lekciji i sastoji se od ignorantnog blaženstva, ranjivog stanja emocionalne pozitivnosti, koje ostaje takvo jer je neometeno istinom. Drugi stepenik je negativni emocionalni šok koji nastupa usled spoznaje istine. Na trećem stepenu negativna emocija se transformiše i rezultat je pozitivna emocija ujedinjena sa istinom. Treći stepen, pozitivna svesnost, je jači od prvog i efikasniji od drugog.

Pozitivne emocije vas otvaraju ka napretku i svesnost vam pokazuje svaku zamku koju treba izbeći. Ne samo shvatanje istine, već njeno sagledavanje u kontekstu metafizičkog značaja jeste prvi korak u transformisanju negativne u pozitivnu energiju. 

Simbolično, istina je mač koji u tami jedino seče, ali izložen svetlu emituje zračenje koje štiti od opasnosti. Ignorantno blaženstvo nenaoružano izlazi na sunce. Mač istine je nađen u dolini tame i očajanja. On mora biti iznet iz te doline na svetlo sunca da bi razvio svu svoju moć. 

Međutim, ukoliko vaše srce gori verom i ljubavlju prema istini, mač će biti energizovan ovim unutrašnjim svetlom čak i u tami doline, omogućavajući tako siguran izlaz na svetlo sunca. Ako se izgubite u ovoj dolini bez tog unutrašnjeg svetla, to će vas gurnuti direktno u bitku protiv kreatura koje tamo žive … i možda vas preobraziti u jednu od njih.  

Štetne negativne emocije
Negativne emocije ne služe nekoj važnoj svrhi kada ih ne prati istina. Buka alarma, pošto ste odavno ustali iz kreveta zamara i odvaja vas od svakodnevnih dužnosti. Ova se metafora manifestuje na različite načine. Jedan primer je opsesija, ulaganje energije bez zadobijanja znanja. Ako se neko neprestano nalazi u beznadežnosti neke ponižavajuće situacije, negativna emocionalna energija je beskorisna. Na zaglavljenom automobilu, čiji se točkovi vrte u mestu, će se pokvariti motor. 

Drugi primer štetnih negativnih emocija je onaj koji je direktno indukovan od strane negativnih sila kao deo psihičkog napada sa ciljem da potkopaju vašu veru i naruše harmoniju vašeg duha. Ovo se događa veoma često među tragaocima za istinom, jer su oni primarna meta. Iako istina može biti šokantna, u interesu je ovih sila da uvećaju i održe ovo negativno stanje, jer to ne samo da usporava i po mogućstvu ugrožava ezoterički napredak, neophodan da se dospe van njihovog domašaja, već kreira i zalihu negativne energije kojom se hrane. Ove vrste negativne energije pre boje istinu nego što proističu iz nje. 

Izbor da se podlegne negativnosti slabi spiritualnu fleksibilnost, stvara disbalanse i otvara vrata daljim mogućnostima za dublje napade. Nastavljajući se, taj postepeni proces slabljenja završava uspešnim onemogućavanjem tragaoca za istinom. Svaki disbalans unutar principa ezoteričkog razvoja priziva tu mogućnost, posebno ako je disbalans nastao usled nedovoljnog znanja, ljubavi i skromnosti. Zbog toga, pazite se posebno ignorantnosti, opsesivne negativnosti i samo-veličanja, jer one otključavaju vrata zamka i pozivaju opasnost.  

Zaključak
Čitajući ovo, imajte na umu da je razboritost neophodna za fleksibilnu primenu smernica. Ona predstavlja primenu slobodne volje, primenu znanja i mudrosti na balansiran način da bi se suočili sa jedinstvenim prilikama. 

Verovanje da jedan izvor znanja sadrži kompletnu istinu ili prianjanje uz bilo koji rigidan sistem verovanja marginalizuje ulogu razboritosti i time čini čoveka lakim za kontrolu i skretanje sa puta. 

Znanje, svest i mudrost čine gradivni materijal spiritualne evolucije. Vera, nada i ljubav ga smeštaju u liniju sa božanskom šemom. Skromnost, strpljenje i lakoća predstavljaju malter koji zidu daje čvrstinu. Svi su neophodni i njihove uloge moraju biti izbalansirane. Tragajte uz ljubav i razumevanje za istinom i lepotom u svim svojim susretima.

Нема коментара:

Постави коментар