06.08.2012.

ČETVRTI PUT – O VOLJI



Maurice Nicoll:
UVODNA BELEŠKA O VOLJI 
Preuzeto iz: „Commentaries II“
Prevod: Jelena  

Večeras bih želeo da govorim o Volji i značenju Volje. Da bi se adekvatno govorilo o Volji, neophodno je prvo govoriti o uticajima, koji dolaze od Zraka Kreacije. Već ste čuli da je jedan od predmeta ovog Rada dovesti sebe pod dejstvo novih uticaja putem određenog rada na sebi, određenih napora. Kada ne bi bilo novih uticaja, sa kojima se možemo povezati, Rad ne bi imao smisla. Kao što znate, Zrak Kreacije prikazuje različite uticaje, kako se spuštaju od vrha Zraka. Proučimo na trenutak te uticaje. (Često sam davao zadatak da se ti uticaji nacrtaju u obliku dijagrama.).



Kao što znate, Volja Apsluta ne doseže Zemlju. Spuštajući se niz Zrak Kreacije, Volja Apsoluta dolazi do nas indirektno, preko rastućeg broja mehaničkih zakona ili sila, što je jedan od razloga što je u „Očenašu“ rečeno: „Neka bude volja Tvoja na Zemlji“. To jednostavno znači da Božija Volja nije ostvarena na Zemlji. Cilj svakog pravog ezoterizma je povezati Čoveka sa Voljom Boga i odvojiti ga od njegove sopstvene samo-volje. Ukoliko neko obavlja rad uz dobar duh, ako pokušava da radi na sebi u smislu neidentifikovanja, unutrašnjeg nepridavanja značaja itd. ako pokušava da pamti sebe u smislu Rada, znajući iz svojih dijagrama da postoji nešto više od onoga, što može dodirnuti, tada je moguće govoriti o tome šta Volja znači. Volja se sastoji u tome da osećamo kako do nas stižu finiji uticaji sa višeg nivoa kao sile, koje se spuštaju niz Zrak Kreacije. Ako osećate samoljublje i samo-interes, nećete osećati prisustvo bilo koje druge vrste uticaja.



Verovatno ćete uočiti da je večerašnji komentar o Volji povezan sa dva prethodna komentara, o novom značenju i o samoljublju. Iz stanja samoljublja, naravno, možemo dobiti samo samovolju sa svim onim zanimljivim oblicima imaginacije. Mi sanjamo, na primer, da imamo moć, da su drugi naši robovi i tako dalje. Ova vrsta okrutnosti ne može uspostaviti bilo kakvu vezu sa višim uticajima koji dolaze od Zraka Kreacije.

Kao što znate, u Četvrtom putu ljudi moraju učestvovati u životu i moraju putem iskustva početi da spoznaju kakav je život. Osoba u Radu, koja nije u prošla kroz uticaje i iskustva, koje nudi život na Zemlji, nije spremna za njega. Ovde dvostruka stvar ulazi u igru. Sa jedne strane, to je osećaj da postoji nešto drugo – ako osoba ima Megnetni Centar. Sa druge strane, tu je osećaj nedostatka životnih iskustava. To je razlog zašto je tako teško u ovom Radu videti da li osoba treba da bude više u životu ili više u Radu. Verujem da većina to shvata. Ali poenta je da, dok ne izložimo sebe uticajima, koje poznajemo, i dok ne učimo iz tih uticaja, nećemo moći da dobijemo nove uticaje. Dok ne završite osnovnu školu, ne možete da krenete u srednju. Ideja Rada je biti u stanju da se povežeš sa novim uticajima i Zrak Kreacije pokazuje kako ti uticaji postoje. Ti različiti nivoi sila, ti različiti nivoi uticaja su nalik daljim školama značenja i mišljenja i delovanja. Kada uticaji Rada počnu da deluju na vas, videćete da ono, što je bilo puno značenja, ili još više dobija na značenju ili ga gubi. Najviša škola, kojoj možemo da pripadamo ovde na Zemlji, je Solarna škola, škola koja odzvanja na noti Sol. Srednja škola je Planetarna škola, koja se na bočnoj Oktavi oglašava na mestu note Si.  Škola na Zemlji stoji na bočnoj Oktavi iz Sunca i oglašava se kao tri note, La, Sol, Fa: to znači da mi svi na Zemlji srećemo jedni druge u školama La, Sol ili Fa. Dok ne bude bilo te bočne Oktave, neće postojati šansa za bilo koju vrstu razvitka – pod „razvitkom“ mi svi zamišljamo nešto sasvim nemoguće, potpuno suprotno onome što razvitak znači.

Pogledajte šta Rad uči o negativnim emocijama, identifikovanju i Lažnoj Ličnosti: ići protiv tih uticaja znači rasti na Zraku Kreacije. Sav ezoterizam uči da, da bi se išlo gore, morate ići dole i niko ne razume šta to znači: da biste dobili više, morate se spustiti, a da biste dobili manje, idite istim putem kojim uvek idete. Vaše Biće transmituje vaš život. Ukoliko trenutno nemate ništa, što vas u potpunosti zadovoljava, to je usled stanja vašeg Bića i nikada nećete dobiti ono što želite, dok god je vaše Biće podešeno na tu talasnu dužinu. Morate se promeniti i dobiti nove uticaje, a dobiti nove uticaje uvek znači „osloboditi se sebe“. Ukoliko želite da imate Volju, uvek morate imati Volju o onome što niste, ne o onome šta ste sada. Ukoliko pokušate da porastete takvi kakvi jeste, postaćete samo još gori nego sada. Razvitak Prave Volje se sastoji od osećaja novih uticaja.

KOMENTAR O VOLJI
Birdlip, 22. jul 1944.

Danas ćemo govoriti o tome šta Rad uči o Volji. On kaže da je volja, kakvu mi imamo, proizvod želja i da svako Ja ima sopstvenu volju. Da bi čovek radio na svome cilju, potrebna je Volja. Pretpostavimo da osoba zada sebi mali cilj, kao što je da ne hoda brzo ili nešto tog reda. Tokom kratkog vremena ona će uspeti da održi svoj cilj. Ali sledećeg trenutka će požuriti kao i pre i nedeljama zaboraviti na svoju odluku. Ili recimo, osoba zada sebi mali cilj da zadrži prijatan izraz na licu i čini to neko vreme. Tada bude servirana večera i lice poprimi svoj uobičajeni izraz.

Kako možemo povećati Volju? Uzmimo primer osobe, koja sebi zada veći cilj od prethodnih. On ili ona želi da se više ne identifikuje sa nekom određenom negativnom emocijom. Jedan od načina je da razmišlja o tome šta spoljašnja konsideracija znači i da tada pokuša da je praktikuje u odnosu na izvor negativnog stanja. Međutim, samoljublje ne želi spoljašnju konsideraciju. Ono ne haje za ljude u mnogo gorim situacijama nego mi i tako oseća da ima pravo da bude negativno, ako to izabere. Ništa nije lakše nego snositi nesreću drugih. Ali zanimljivo je kontemplirati o vezi između spoljašnje konsideracije i povećanja Volje. Mislim, zanimljivo je kada polako počnete da vidite od čega Prava Volja zavisi, jer Prava Volja očigledno nije samo-volja. Čovek može uobražavati da ima svoj sopstveni put. Međutim, to nije slučaj. Ipak, neću više govoriti o aspektu razvijanja Volje, jer će vam sam Rad pokazati gde leži veza. Beskorisno je čuti, a pri tom ne upotrebiti, ne praktikovati. U stvari, kada nam je nešto rečeno, to sprečava iskustvo. Ako je čoveku rečeno nešto o njemu samom, to ga samo ometa. On kaže: „Rečeno mi je da sam negativan.“ Ili „Rečeno mi je da sam pohlepan.“ Rad deluje na Biće u skladu sa time koliko ga razumemo – našim nivoom. Ništa ne može zauzeti mesto razumevanja. Nije ista stvar da nam nešto bude rečeno i da to sami vidimo. Ljubazni prijatelji nam neprestano govore. Ako se ljudi slože sa nama, osećaćemo se osnaženim u svojoj običnoj volji i obrnuto. Ako odlučimo da učinimo nešto i ljudi to podrže i pohvale, osećaćemo kao da imamo više snage, ali ako ne odobre, osećaćemo da nam nedostaje energije. Ovde leži prelomna tačka. Naravno, pod tim okolnostima se odvijaju sve vrste komplikovanih ličnih reakcija. Međutim, mi veoma retko postavljamo sebi cilj ili donosimo odluku, koja do izvesnog stepena ne zavisi od podrške drugih ili možda javnosti, štampe itd. To je cilj postavljen u javnosti. Odluka, cilj, postavljen u samoći, se čini nerealnim, tankim, bez boje, nezanimljivim. To znači da obično radimo stvari sa određenom primesom „biti viđen od ljudi“. Ne radimo na svojim ciljevima u tajnosti. Kod postavljanja cilja i razmišljanja o Pravoj Volji i njenom kvalitetu i ukusu uvek je vredno vratiti se na Mateja, 6. poglavlje, i njegove uvodne reči. Tu je nekoliko veoma dubokih formulacija o pogrešnom cilju i volji. Volja, koju sprovodi Lažna Ličnost, je zanimljiva za proučavanje. Ona ne postiže cilj, naravno, ali to ne znači da je sasvim pogrešna. Međutim, nema tlo, nema dubinu. Kada neki cilj prodre u dubinu, on se menja. Postaje suštastveniji. Postaje cilj bez reči – stvar bez reči – pravac, u kome čovek pokušava da ide, pre nego fraza. Ipak, on mora početi nekom vrstom fraze, nekom vrstom komande rečima, nekom formulacijom.

Jednom prilikom sam sa g.U. razgovarao o volji u smislu Rada. Rekao sam da je moguće videti kako se ono, što nazivamo Voljom, menja iz trenutka u trenutak i da je to usled različitih volja različitih Ja, tako da je sve što činimo rezultat želja tih različitih Ja. „Da“, rekao je, „ali ljudi to prvo moraju da vide. Ljudi to ne shvataju. Oni osećaju da već imaju Volju.“ Upitao sam ga: „Da li je  moguće opisati Pravu Volju?“ Rekao je: „To je kao da odjednom vidimo rešenje matematičkog problema.“ Taj odgovor mi je dao uvid u neke stvari koje nisam razumeo. Mi obično povezujemo koncept Volje sa krutim opiranjem, tvrdoglavom odlučnošću itd. To je negativan pogled na Volju. Ideja da je Prava Volja nešto pozitivno je od velikog značaja za lični Rad. Uobičajeno mislimo o Volji kao o nečemo negativnom, jer je zamišljamo samo kao usmerenu protiv nečega. Često na primer kažemo, da ćemo se suprotstaviti nečemu ili da nešto nećemo uraditi. Skloni smo da povezujemo Volju sa otporom prema nečemu, zaustavljajem i prekidanjem. To je negativna ideja o Volji i ona ima svoje mesto. Ipak, g.U. je ukazao na drugačiju ideju o Volji. To je nešto što nalazi prava rešenja. Ona ujedinjuje odvojene stvari, postavlja ih u drugačiji poredak i tako kreira nešto novo. Ona sadrži ideju o novim mogućnostima. Ona više ne poriče, nije negacija, nije zaustavljanje svega, već postizanje nove kombinacije ili novih veština. Ona ima veze sa sigurnošću da je rešenje moguće i sa određenom vrstom aktivnog strpljenja u vezi sa trenutno nerešenom situacijom, kada čovek još uvek ne vidi novu vezu. Kažem, određena vrsta aktivnog strpljenja, jer ona nema veze ni sa kakvom rezignacijom. U našim teškoćama g.U. je često imao običaj da kaže: „Rad će pronaći put.“ To je strpljenje koje se traži. To je strpljenje, koje se zahteva. Često se osećamo zbunjeno, posebno posle šoka. Sve izgleda rasuto, razbijeno u sitne komade, bez povezanosti, posebno ako smo dugo spavali i radili samo u imaginaciji. Sada, ako izgubimo svoju orijentaciju prema Radu, stvari se zaista raspadaju. Šta Volja znači u takvom slučaju? Matematičar, koji radi sa mnogo činbenika i ne može da vidi na koji način su povezani, kako bi došao do rešenja, se nalazi u sličnoj poziciji. Međutim, pretpostavimo da je on aktivno pasivan. G. je jednom rekao da je strpljenje „majka Volje“. Postoji neko rešenje. Postoji neka mogućnost. Uverenje matematičara počiva na njegovom osećaju da se odnosi između fizičkih stvari mogu izraziti terminima matematičke formule i da se verovatno može naći neka vrsta rešenja za gomilu raštrkanih opažanja. Isto je i sa Radom. On ima značenje, ili radije, svaka situacija može dobiti značenje. Naizgled različite stvari se mogu dovesti u isto jedinstvo značenja. To je nalik molbi i čekanju.

Sada, promena značenja mora značiti promenu u odnosu na ranije vladajuće značenje. Tako možemo povezati pozitivnu ideju o Volji sa sticanjem novog značenja, a ne samo negacije i lišavanja. Kada matematičar odjednom vidi rešenje, on vidi novo značenje. To je ono što je g.U. uporedio sa Voljom. Kada počnemo da shvatamo da je Volja oduševljenje a ne lišavanje,  počinjemo da shvatamo šta cilj može značiti – nešto vredno zadobijanja. U prvi mah, mi svi moramo da postavimo negativan cilj. Ne shvatamo cilj na drugačiji način. Često je rečeno u Radu da negativne stvari donose samo negativne stvari. Veoma volimo taj negativni vrt i skupljamo plodove i uz veliku pažnju ponovo sejemo njegovo seme i lukovice. Njegova atmosfera je loša i šetnja njime donosi mnoge bolesti.

Centar gravitacije Volje je u Emocionalnom Centru – taj centar, na čijem buđenju treba Raditi i koji toliko loše funkcioniše u našem sadašnjem stanju. Pogledajmo još jednom trospratnu kuću čoveka i navedimo na svakom spratu funkcije, koje su prvenstveno povezane sa njim:

Intelektualni centar – svest
Emocionalni centar – volja
Instinktivni – motorički centar – pažnja  

Nedavno smo govorili o novom značenju i novim emocijama. Volja je većinom povezana sa Emocionalnim Centrom. Ovaj centar je onaj, čijim razvojem počinje Volja. Da se vratimo na raniju izjavu, prema našem uobičajenom konceptu Volja bi bila kruto opiranje, uporna odlučnost itd. U stvari, ona je nova emocija, novi uvid, veoma tih i bez nasilnosti. Govoreći na relativan način, imati novu Volju u nekoj poznatoj situaciji znači imati novu emociju, koja ulazi u tu poznatu situaciju. To je jedan od načina, na koji čovek može početi da misli o Volji. Ona ima mnogo strana. Opet, kao što je rečeno, ona je jedinstvo stvari, ne njihova razdvojenost, sinteza, ne analiza.

Sledeća ideja o Pravoj Volji, već dotaknuta, je da je ona beskonačno fleksibilna. Ako živite na uzročnom planu života, nivou uzroka u prošlosti i posledice u budućnosti, imaćete tu vrstu volje, nastalu iz prošlosti. Zašto? Zato što u Vremenu uzroci uvek izgledaju kao da leže u prošlosti. Međutim, uzroci mogu biti i u budućnosti. To je neobična i čudnovata ideja. Sve što izgradite u sebi radom postaje transformišući uzrok u budućnosti. Živeti mehanički na nivou uzroka i posledice je jedna od stvari o kojoj treba da učimo. Ovde se ništa ne može dogoditi što bi sprečilo da prošlost uslovi mehaničke posledice u budućnosti. Mora se znati mnogo o ovom aspektu života – tom mogućem gledištu. Bez Milosti Božije on bi se pokazao neizbežnim. Ipak, čak je i Nauka, koja se zasniva na proučavanju uzroka i posledice, dosegla tačku, na kojoj kaže da stvari nisu determinisane, već slučajne ("casual not causal"). Posmatrati nečiji život samo kao uzročan znači ne shvatati ideju, da svako može dospeti pod nove slučajne uticaje, putem Pamćenja sebe. Inače, postojala bi samo „Istina“, a ne i „Milost“. Ova ideja je izražena u religioznoj literaturi kao „oproštaj grehova“. Ali ako osećate da ne postoji ništa više do bukvalni uzroci i posledice, zaista je nemoguće transformisati život. Sva transformacija zavisi od ideje da možete biti pod jednom grupom ili drugom grupom uticaja. Sada Volja je pitanje nove emocije, nove misli, novog osećanja i njen kvalitet zavisi od njihovog prenošenja, od njihovog osluškivanja. Na jednoj skali uticaja stvari izgledaju ovako – uzrokom i posledicom na tom nivou uticaja. Ali moguće je sve videti u novom svetlu. Tada čitava serija uzroka i posledica u vašem životu poprima novo značenje. Ali ako verujete da je život samo ono što vidite, tada nova orijentacija neće doći do vas. Zar nije mnogo toga rečeno o oproštaju greha, oproštaju vašim susedima? A zašto? Čovek treba da vidi da na jednom planu, jednom niovu života, mogu postojati samo mehanički uzroci i posledice – nivo, uzroka i posledice, koji mu pripada. Ali Jevanđelja i ovaj Rad uče tome – ako radite ovaj Rad – da postoji sasvim drugačija linija uzroka i posledica i transformatorska sila ulazi u vaše postojanje.

Nastaviću kasnije da govorim o tome šta Volja znači u smislu Rada. Razumećete da je to veoma veliki predmet. Ali ona zavisi od toga da dospete pod dejstvo uticaja, viših od vas. Volja nije samo-volja. Čitajte Jevanđelja i čitajte šta je Hrist rekao o iskušenju. Čiju Volju je on sledio? Hteti (will) Rad je lagana fraza. Videti šta to znači je drugo pitanje. Sećam se da je g.U. jedanput rekao da pre nego što imate Volju u pravom smislu, morate prvo osetiti svoju ništavnost – to jest ništavnost svojih ličnih i sujetnih ciljeva. Upitali su ga: „Kako možeš da osetiš svoju ništavnost?“ On je odgovorio: „Pored ostalog postoji i ovaj put: „Voli ono što ne voliš.“ Zar nije neobično da Prava Volja zavisi od kretanja u pravcu koji nema nikakve veze sa čovekovim željama?

Nastavak

Нема коментара:

Постави коментар