08.12.2014.

ČETVRTI PUT - SUŠTINA I LIČNOST II

MAURICE NICOLL
PSIHOLOŠKI KOMENTARI NA UČENJE GURĐIJEVA I USPENSKOG

Quaremead, Ugley,  26. oktobar 1946.
O SUŠTINI I LIČNOSTI


Večeras ćemo ponovo govoriti o Ličnosti i Suštini, jer samoposmatranje uvek iznova vodi do tog pitanja na drugačijim nivoima – „Šta je u meni Suština? Šta je Ličnost?“ Može se reći da je Ličnost naša odrasla, a Suština neodrasla strana. Međutim, poenta je u tome da ta odrasla strana nije pravi mi. Ona prijanja uz nas kao tesan kostim, ali pod određenim okolnostima on može da bude zbačen. Tada se pojavljuje prava osoba, nimalo slična onome što je Ličnost prikazala sebi i drugima. Zašto se u Radu toliko mnogo govori o neophodnosti da Suština raste? Suština ne može biti zbačena. Prava osoba, osoba koja preostane kada Ličnost bude uklonjena, jeste Suština. Osoba može imati otmenu Ličnost. Međutim, to nije prava osoba. Kada zaštita i obuzdavanje uticaja života budu uklonjeni i kada sav strah od izloženosti i gubitka ugleda ili zakonskih posledica nestanu, pojavljuje se ono što leži iza otmene Ličnosti. Ne smemo zamišljati da je Suština sva lepa i šarmantna. Pravi čovek se pojavljuje odvojen od Ličnosti koja ga je do tada okruživala. Ljudi ne razumeju da kada bi bile uklonjene spoljašnje prepreke i strah, da ne bi vodili oprezne živote kakve sada vode. Ne razumeju da njihovo ponašanje ne potiče iznutra, već je uslovljeno spoljašnjim okolnostima. To jest, ne vide da je Ličnost aktivna, ali ne i Suština. Sada, mi znamo da se Suština otvoreno i neskriveno manifestuje do uzrasta od oko tri godine. Tada Ličnost počinje da okružuje Suštinu, da je maskira i da preuzima vođstvo. Ličnost je formirana imitacijom i obrazovanjem, pohvalama i strahom od posledica. To jest, ona je stvorena spolja, ne iznutra. Dopustite da ponovim: „Ono što je učinjeno kroz Ličnost, učinjeno je usled spoljašnjih okolnosti.“  To jest, život pokreće mašinu Ličnosti. Spoljašnje okolnosti vas navode da delujete na ovaj ili onaj način. Zamišljate da ste slobodni. Ali niste slobodni. Šta god da činite, jeste usled spoljašnjih okolnosti, delujući na određeni način kroz vašu stečenu Ličnost. Obratite pažnju na to kako spoljašnje okolnosti postavljaju ljude u manje ili veće položaje. To nisu oni. To je sila spoljašnjih okolnosti. Sve vreme govorimo ’Ja’ svemu što radimo, kao da smo mi ti koji to rade.  Ne sumnjamo, osim ukoliko ne primenimo istinsko samo-posmatranje, da su spoljašnje okolnosti te, koje deluju na Ličnost, koje nas navodi da delujemo na ovaj ili onaj način. Nije Ja iznutra to, koje to čini. Ono što smatrate svojim ’Ja’ obično je samo grupa ’Ja’ u Ličnosti, koja se trenutno slažu, odgovarajući na spoljašnje utiske, to jest – odgovarajući na spoljašnje okolnosti.

Vratimo se onome što je rečeno – naime, da vaše delovanje ne dolazi iz Suštine, već iz Ličnosti. Sada, pretpostavite na neki način da možete da delujete samo iz nerazvijene Suštine; to bi bilo glupo, čak ne bi bilo ljudski. Tako, u tome leži paradoks Ličnosti i Suštine. Delovanje iz Suštine zahteva razvitak Suštine. Rad uči da je prvi korak u razvoju Suštine formiranje Ličnosti.  On zatim kaže da, da bi Suština rasla, Ličnost mora da postane pasivna. Reći da Ličnost mora da nauči Suštinu je jedan od načina da se to izrazi – način, za koji sam oduvek smatrao da je pogrešan. Radije bih rekao da Suština mora da uči od Ličnosti. Ezoterijski problem – zadatak Rada – jeste kako učiniti da Suština raste. Ona ne raste sama od sebe, osim do određene tačke. Nešto drugo je potrebno. To je centralna ideja i objašnjava zašto postoje ezoterijska učenja – religije i u stvari svi B-uticaji. Kako učiniti da Suština raste je stvarni ezoterijski problem – kako učiniti da ono Stvarno u nama raste, tako da ne postoji dualnost između stečene Ličnosti i rođene Suštine. Teškoća je u tome što Suština ne može biti naterana da raste. Nikakva spoljašnja prinuda ne može naterati Suštinu da raste. Ne možete prinuditi malo dete da suštinski raste. Zašto? Zato što je svako dete stvoreno kao samorazvojni organizam. To jest, ono se jedino samo može razvijati.


Pošto Suština ne može biti ubeđena direktno, spoljašnjom silom, Ličnost je formirana oko Suštine. To je prvi korak u planu za Čoveka na Zemlji, koji silazi sa Sunčeve Oktave. Nevolja je u tome, što se Čovek zaustavlja na toj tački – naime, on ima Ličnost, koja je za njega formirana, i tada se identifikuje sa njom i posmatra je kao ’Ja’ – kao sebe. Iz tog razloga čitavog života pati od unutrašnje disharmonije. On ne zna da je stvoren samo do pola. Jer ta stečena Ličnost ne obezbeđuje prolaz do Suštine. Strogo vaspitanje daje veoma čvrstu, rigidnu Ličnost. Međutim, ostaje poenta da dok Suština ne poraste, u ezoterijskom pogledu čovek je greška. On može biti veoma dobar čovek – ali je takav mehanički. On nije istinski dobar čovek, već je stečena imitacija nekog takvog. Mehanički dobro i mehanički loše se zbog toga posmatraju isto u svetlu Rada. Samo razumevanje može učiniti da Suština raste, a ono može ući u čoveka samo kroz novo znanje, koje dolazi do njega preko Ličnosti. Tako Suština može rasti samo kroz novo znanje – posebno znanje, ukratko, ezoterijsko učenje. Ono mora doći preko Ličnosti – spolja – iz neobičnih spoljašnjih okolnosti. Ličnost ga prenosi. To će verovatno značiti smrt Ličnosti, međutim, Ličnost to ne zna. Novo znanje poseduje silu koja nije izvedena iz života. G. Uspenski je uvek iznova ponavljao da nije moguće pobeći od Ličnosti i odbojnika (bufera), osim uz pomoć posebne sile i da tu silu nemamo u sebi. Tada Ličnost postepeno može postati pasivna, tako da Suština može da raste. Reč je o tome da li vi želite da sledite razumevanje ili ne. Suština je lenja – kao primitivni ljudi. Lenjost je veoma duboko ukorenjena, moćna stvar. Iz tog razloga Rad kaže da jednom kada zaista razumete zašto je neka stvar pogrešna, a i dalje je radite, činite greh u pravom smislu reči – to jest, promašujete metu. U vezi sa Suštinom g. Uspenski je jednom rekao da je sa stanovišta astralnog ili planetarnog sveta Suština često manje ili više nalik životinji i da je suštinski veoma malo ljudskih bića na tom nivou. Rekao je da Čovečanstvo jedva da postoji na višem nivou – kada je uklonjeno sve pretvaranje i kada je ono sasvim ogoljeno. Sada, ako ne krademo zbog samih sebe, bez obzira na okolnosti, to pripada Suštini. Ukoliko činim neku stvar jer niko ne gleda ili očekujem nagradu ili pohvalu ili je činim zbog straha, to ne dolazi iznutra, već spolja – to jest, zbog spoljašnjih okolnosti, iz Ličnosti. To nije stvarno. Šta ću biti, ako sam odvojen od spoljašnjeg života – ako je Ličnost uklonjena? Šta ostaje kao realno? Preporučujem vam svima da razmislite o tom problemu koji proističe iz činjenice da je Čovek kreiran kao samorazvojni organizam. Videćete da sva spoljašnja kompulzija i društveni sistem te vrste nikada neće razviti Čoveka i da će ga potpuno odvojiti od Suštine. Čitav dugi proces i život iz Rada je prelazak sa Ličnosti na Suštinu, uz predaju Suštini darova, koje je Ličnost stekla.  Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način, ovde ili tamo bićemo demaskirani i Suština će nam se otkriti. Da li se sećate balova pod maskama iz ranijih vremena? U ponoć smo morali da skinemo maske.                NASTAVAK



1 коментар: