ČETVRTI PUT - O HRANI UTISAKA II

IDEJA RADA

Rad nas uči da ljudska mašina uzima tri vrste hrane: (1) običnu hranu, (2) vazduh, i (3) utiske. Od te tri vrste hrane mašina proizvodi različite energije za različite centra, da bi mašini omogućila rad. Čovek se tako može razboleti od nedostatka bilo koje od te tri hrane. Bez obične hrane možemo živeti možda nekoliko nedelja. Bez hrane vazduha možemo živeti možda nekoliko minuta. Rad kaže da bez hrane utisaka čovek ne može živeti ni trenutka. I dok je budan i dok spava u uobičajenom smislu čovek prima utiske. Dok spava u krevetu, na primer, mnogi utisci dolaze od njegovog tela, od stanja hladnoće ili toplote, od bola ili udobnosti, od mišića koji pomažu disanje, otkucaja srca i tako dalje. Kada bi svi utisci mogli da se prekinu, čovek bi istog trenutka umro.  

Komentari uz hranu utisaka iz II toma  

„Psiholoških komentara na učenje Gurđijeva i Uspenskog“, Morisa Nikola.

Prevod: Jelena
 PRVI DEO 

Nastavak:   
U vezi sa time bih sada želeo da uvedem ono, što Rad naziva vrhovnom hranom utisaka. Pretpostavimo da se rukovodimo ukusima. Čuli smo o unutrašnjem ukusu, kojim možemo napraviti razliku između dobre psihološke hrane i loše psihološke hrane, upravo kao što to naše fizičko čulo ukusa može kod prave hrane. Vrhovni fizički utisak, koji možemo dati celoj svojoj mašini je utisak Pamćenja Sebe, najfiniji ukus od svih mogućih ukusa, ukus nečega bliskog „Ja“. Rad kaže da trenutak Pamćenja Sebe snabdeva svaku ćeliju tela vrstom hrane, kakvu ono obično ne dobija. Rad kaže da kada se Setite Sebe, zadajete šok čitavom Sopstvu. Svaka ćelija dobija snagu i novu energiju – odnosno, novu hranu. To se naziva Prvi Svesni Šok, na kome počiva sav naš rad tokom mnogo godina i koji uvek zaboravljamo da damo sebi, iako smo to čuli 101 put. Umesto Pamćenja Sebe insistiramo na dokazivanju sa samima sobom ili o razmišljanju o svemu tome ili čak razmišljanju što Pamćenje Sebe znači. Često ste čuli da ako ne znate šta znači Pamtiti Sebe, treba da pokušate da zaustavite svoje misli makar na nekoliko sekundi, da sve zaustavite na trenutak i budete ništa, niko. Ukoliko to možete da postignete, uočićete da se osećate potpuno drugačije, kao da je neko uključio svetlo. Ili, ukoliko smatrate da je ta slika suviše jaka, kao da ste odjednom uočili gde ste, odjednom došli do svojih čula ili kako mi je neko jednom rekao: „To je kao da sam iznenada izvukao glavu iz vode.“ U slučaju takvog iskustva možete uočiti da odjednom vidite sobu u kojoj ste, ili da kroz prozor dopire više svetla, ili čujete zvukove jasnije ili možete čitati bez naočara. To znači da su ćelije u vašem telu na neki način oživljene, da su stimulisane. Dobile su novu hranu, koja potiče iz akta Pamćenja Sebe. Međutim, naša auto-hipnoza, naša stalna identifikacija, naš potpuno beskorisni sled misli, naša moćna preokupacija, koju smatramo tako važnom i koja, naravno, ne vodi nikuda, naše pravljenje računa i gomila negativnih emocija nam čak i pokušaj da se Setimo Sebe čine izuzetno teškim. U matici života mi nikada ne Pamtimo Sebe. Da bismo to učinili, moramo posedovati snagu, koja ne dolazi iz života, već iz drugog pravca, da nam omogući da to pokušamo. Da bismo to učinili, moramo iskoračiti iz samih sebe, iz tog voza mehaničkog života. Moramo istupiti iz fino izatkanog i najčešće neprijatnog obrasca, koji uporno nazivamo svojim životom, a ne vidimo razlog zašto bi to trebalo da učinimo, a možda ni ideju, šta to znači na trenutak izaći iz struje svakodnevnog života i pokušati da se izložimo uticajima, koji dolaze iz sasvim drugog pravca.

Želeo bih da razmislite šta to znači kada hranimo svoju mašinu pogrešnim osećajima ’Ja’ kao što to svi činimo. Rečeno nam je da, kada bismo mogli da postignemo pravi osećaj ’Ja’ u Pamćenju Sebe, svaka ćelija našeg tela bi dobila novi život. I nasuprot tome, zar to učenje onda ne ukazuje da kada se identifikujemo sa pogrešnim osećajem sebe, dajemo pogrešnu silu, pogrešnu energiju ćelijama svoga tela? Možete li razumeti da, kada smo veoma negativni i zlo-misleći, osećamo sebe preko tih osećaja, u koje stavljamo osećaj ’Ja’, tako da svom telu dajemo veoma lošu hranu iz tog najvišeg izvora hrane, koja dolazi iz našeg psihološkog stanja - iz utisaka, koji potiču od različitih ’Ja’ sa kojima smo identifikovani, a ne samo preko utisaka, primljenih preko čula, koji imaju svoju vrednost, ali se nalaze na drugoj skali? Sećam se da je g. U. jednom rekao da svi imamo ’Ja’, koja nas mogu učiniti bolesnim, ako se identifikujemo sa njima i damo im svoju moć. Možda će biti neophodno da se susretnemo sa tim ’Ja’ i borimo se sa njima, jer ćemo pre ili kasnije morati da se borimo protiv svega u sebi, što se protivi Radu i harmoniji, koju on pokušava da stvori u nama, procesom opažanja i unutrašnjeg odvajanja, opažajući šta je tačno, a šta ne, šta je dobronamerno, a šta zlonamerno prema Radu.

Namerno ostavljam ovaj odeljak nedovršenim, u tom smislu da nisam povezao različite aspekte. Odeljak je komentar na utiske i prvo se govorilo o utiscima, koji dolaze preko čula, a zatim o utiscima, koji dolaze iz osećaja ’Ja’. Najviši utisak je osećaj Pravog ’Ja’. U isto vreme svi spoljašnji utisci se menjaju u svom intenzitetu u skladu sa ’Ja’ u kome ste, kada ih primate. Ako ste u stanju Pamćenja Sebe, spoljašnji utisci mogu biti intenzivno lepi, dok ukoliko ste u negativnim ’Ja’, najdivniji obed ili najlepši dan neće ništa značiti za vas. Ako vam neka stvar ništa ne znači, ne dobijate utiske iz nje. Što vam više neka stvar znači, to više utisaka dobijate i obrnuto. Ali sve to je predmet dugog posmatranja i razmene među vama. Ali bi svako trebalo da se zapita: Kojom hranom utisaka se hraniš? Ukoliko ste iznutra negativni, po pravilu ćete uzimati neprijatne utiske i hraniti se njima, ili ako ste depresivni, izdvajaćete samo depresivne stvari iz novina. I sve će to inficirati celokupnu ljudsku mašinu. Ukoliko ste uplašeni, nervozni i tako dalje, uzimaćete utiske u skladu sa tim stanjem. Obično iz toka našeg unutrašnjeg života primamo veoma malo unutrašnjih utisaka ili, ako ih dobijamo, onda veoma ustajale utiske. Međutim, ukoliko načinite napor, smanjujete ’entropiju’ i primate više utisaka. Morate se zapitati šta entropija znači. Ona ukratko označava stanje, u kome je sve izjednačeno i u kome nema razmene energije i u kome je prema tome sve ustajalo. Kada učinite napor, delujete protiv ustajalosti. Na primer, ako sebi uskratite nešto, povećavate njegovu privlačnost i vaša entropija je smanjena. Ideja Pamćenja Sebe je da se entropija enormno umanji na osnovu veoma jasne distinkcije između vas i spoljašnjeg života. Svaka identifikacija povećava entropiju – odnosno, srozava nas – tako da nastaje iluzija da nema razlike između nas i života, kao što jeste. Ako možete da sagledate život kao iluziju na pravilan način, kao što joga sistemi podučavaju, osetićete mnogostruko povećanu, moćnu razliku između sebe i života i to će umanjiti entropiju. Ali ako ste uronjeni u život, sve će dospeti u ravnotežu i vi ćete prestati da unosite bilo kakve utiske preko neophodnog minimuma.

TRANSFORMACIJA UTISAKA 

Great Amwell House, 5. jun 1948.

(Iz knjige „Psychological Commentaries of the Theaching of Gurdjieff and Ouspensky III“)

Učenja Rada 

Gurđijev je jednom rekao: „Oko 70% ljudi boluje iz psiholoških razloga – na primer od pogrešnih utisaka.“

Komentar 

Može se reći da prema učenju Rada postoje tri različita izvora bolesti. Čovekova mašina unosi u sebe tri potpuno različite vrste hrane – sve neophodne za nju. Svi mi otprilike razumemo da nedostatak prave hrane, u uobičajenom smislu te reči, može izazvati hiljadu i jednu vrstu bolesti. Nedostatak hrane sa vitaminom C, na primer, prouzrokuje skorbut i sve njegove ostale manifestacije. Nedostatak svežeg mleka, putera ili ribljeg ulja itd. prouzrokuje rahitis kod mladih i druge stvari kod starijih ljudi. Nedostatak neophodnih količina pšenice ili pirinča na različite načine oštećuje nervni sistem. Suviše mnogo ili suviše malo mesa ili žitarica izaziva najrazličitije bolesti. Kažem da shvatamo da pogrešna hrana, u uobičajenom značenju te reči, može biti izvor mnogih bolesti. Ali ono što ne razumemo je da dobro funkcionisanje ljudske mašine ne zavisi samo od jedne vrste hrane. Ono zavisi od dve druge vrste hrane, što obična medicina još uvek ne uočava tako jasno, kao zavisnost tela od hrane u uobičajenom smislu, mada se sunčeva svetlost, koja spada u utiske, na određeni način prepoznaje kao hrana. Te dve druge vrste „hrane“ su u Radu formulisane kao „Vazduh“ i „Utisci“. Ljudi ne misle da je vazduh hrana. Još manje pomišljaju da su „Utisci“ hrana. Podsetiću Vas još jednom na dijagram Tri hrane, koja ulazi u ljudsku mašinu i dati još nekoliko komentara. 

Na tom dijagramu čovek je predstavljen kao trospratna građevina ili fabrika. Na svakom spratu ulazi različita vrsta hrane. 768, 192 i 48 ukazuju na relativnu finoću ili kvalitet hrane. Uobičajena hrana za čoveka je, da tako kažemo, gruba i zahteva mnogo transformacije u ljudskoj mašini – to jest, sukcesivno varenje – da bi bila upotrebljiva. Vazduh je manje grub, manje gust i podleže finijem varenju ili transformaciji u telu.  I opet, utisci su još manje gusti – to jest, daleko finiji. Što je finija supstanca, u smislu sukcesivnih transformacija, to su moćniji njeni efekti. Teško je naći analogije. Mi povezujemo reč „moćan“ sa fizičkom snagom, fizičkom silom. Ali to nije ono na šta se misli. Rasan trkački konj je moćniji, u smislu koji ima u Radu, od tovarnog konja. Zašto? On je mnogo mudriji. Takođe, kao što ste čuli, Gurđijev je rekao da je kuvani krompir mudriji od sirovog. Čovek treba da razmisli o tome, za sebe, šta u Radu znači finijeg kvaliteta. Sve supstance, koje su finijeg kvaliteta, su označene kao „mudrije“. Kuvani krompir može da jede čovek, sirovi životinja. I zapamtite, kao što to neki od vas mogu, da i mi možemo da budemo jedeni – jer mi smo hrana. Da – zamislite samo – mi,  koji se šepurimo i jedemo sve na Zemlji kao po svom pravu – nas takođe jedu Bića, koja ne poznajemo, predstavljena Zrakom kreacije na skali Bića. Ukoliko smo mudri, bićemo mentalno apsorbovani u Bića višeg poretka i učestovaćemo u čudesnim stvarima, u kojima gruba bića ne mogu da učestvuju. Za sada će biti dovoljno da se o ovoj strani Rada kaže toliko da osoba puna stavova, ponosa, zasluga, Lažna Ličnost i ostalo nije odgovarajuća hrana za Bića na višem nivou inteligencije.

Supstanca, ili energija, označena kao 768—obična hrana – nije tako mudra kao supstanca 192 ili 48. Hajde da još malo porazgovaramo o toj supstanci-energiji, koja ulazi na najvišem odeljku trospratne fabrike i koja se naziva utisci i numeriše sa 48. Utisci mogu proći kroz tri transformacije: 48 u 24, 24 u 12, i 12 u 6. Kako je Gurđijev govorio: "Čovek se može razboleti od pogrešne hrane utisaka.“ Dodao je da je tu poreklo većine bolesti – to jest, većina bolesnih ljudi su prvo bolesni psihološki. Ako me upitate: „Šta je psihološka bolest?“ odgovoriću vam: „Ona je povezana sa najvišim odeljkom, čija hrana su utisci – koje utiske uzimate i kako ih primate i kako ih transformišete – varite.“ Pretpostavljam da svi putem samoposmatranja znate, da ako postanete sumnjičavi, skloni ste da uzimate samo one utiske o drugima, o spoljnoj, vidljivoj sceni, koji će pojačati vašu sumnjičavost. Tako je lako sumnjati – i tako je teško postati pasivan prema onome što drugi kaže ili učini. Jednostavan trik ovde primenjuju sile, čiji je cilj da nas zadrže u snu i da nas koriste. Samo mali mig – i ako nemate stabilan stav i ne posedujete unutrašnju individualnu misao, to je kao da ste se spusili u pakao i ostali tamo. Zašto? Zato što ste oslobodili put najgoroj od svih negativnih emocija, koja inficira Emocionalni Centar. Zar nije najlakša stvar na svetu sumnjati? Sve se očigledno poklapa. I zar nije najteža stvar na svetu posumnjati da ste sumnjičavi? Sumnjičavost uvek nastaje usled identifikacije – i zapamtite, identifiakcija nije ljubav i veoma brzo vodi u mržnju. To je jedan primer kako nas hrana utisaka može učiniti bolesnim i to važi za sve nas.

Uzmimo sada ono što se naziva nostalgija ili čežnja za domom. U I ratu, dok sam bio u inostranstvu, video sam toliko slučajeva fizičkog kolapsa, čiji je izvor ležao u sferi utisaka.  Više nije bili poznatih utisaka, koji dolaze od voljenog doma, voljene zemlje, voljene majke. Osoba bi se razboljevala, ne zbog nedostatka obične hrane ili vazduha, već zbog nedostatka utisaka. Možete li da uhvatite značenje toga? Takvi ljudi još nisu punoletni. U slučaju muškarca – on još uvek nije punoletan. Njegova glava je okrenuta unazad. Njegov duh ide unazad. Gde god da ide, čak i da obiđe čitavu Zemlju, on ne prima istisnki nove utiske, jer čezne za nečim, što trenutno ne bi trebalo da bude njegov cilj.

Neću govoriti o novim uspesima u poslu, ili ženama ili sastancima ili časti. Ne – mislim na nešto iznutra, što se okreće u suprotnom pravcu i vi shvatate da nikada ne smete gledati unazad. Hrist je rekao: "Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag." (Luka IX, 62.)

Ukoliko po navici primate utiske negativno, neizbežno ćete gledati unazad i oboljevati. Ne samo to, ako ste u Radu, nećete biti u stanju da nastavite, jer koliko god energije da stvorite naporima u Radu, ona će biti pojedena tim negativnim emocijama, koje gajimo po navici, i to će usloviti da izgubimo svaki smisao o pravcu. Zbog toga Rad toliku važnost poklanja potrebi da uočimo svoje negativne emocije samoposmatranjem i postanemo ih svesni, jer samo na taj način možemo početi da radimo na njima, a da se sa njima ne identifikujemo. Ako većina ulaznih utisaka mehanički hrani negativne misli i osećanja, koliko je velika unutrašnja tama i koliko je daleko čovek od Rada. 

Utisci ulaze kao energija 48 i podležu, kao što je rečeno, trima transformacijama – u finiju, mudriju, inteligentniju energiju numerisanu kao 24, zatim 12 i konačno 6, što je najviša, najmudrija energija, koju Čovek može proizvesti. Ali to se u prirodi ne događa. To se ne događa u Čoveku u snu, u mehaničkom Čoveku. Samo ako počnete da radite na utiscima i načinu, na koji ih primate u svetlu grupe ideja, koje nisu izvedene iz pojavnog života, transformacija utisaka može da počne. Šta ste, pitam vas, danas transformisali u tom smislu? Vaša ljudska mašina je već transformisala znatne količine energije 768 u finije i finije supstance. Da – ali to je učinjeno za vas. Transformacija hrane po imenu utisci se ne radi za vas. I tu mehanički čovek može prestati da bude mehaničan čovek.

Transformacija utisaka se u Radu zove „zadati sebi Prvi Svesni Šok“. Da – čuli ste za to bez sumnje, ali da li ste ikada pokušali da sebi date taj Svesni Šok? Da li ste ikada pokušali da uzmete ulazne utiske iz sveta na sasvim novi način? Sigurno nećete biti u stanju da to učinite, dok ne budete počeli da mislite na novi način. I zapamtite, Rad sa svim svojim učenjima i svojim idejama treba da učini da počnemo da mislimo na novi način. To jest, dok ne budete počeli da za sebe vidite istinu u učenju Rada, nikada nećete biti u stanju da sebi date Prvi Svesni Šok – to jest, nećete biti u stanju da unesete utiske na novi način – što je isto što i reći da nećete biti u stanju da transformišete utiske.

Zapamtite da je druga osoba utisak – i da je sam spoljašnji život utisak, koji možete primiti i reagovati na njega na ovaj ili onaj način. Osoba je utisak i utisak je njeno dejstvo na vas.

Možete li videti šta to znači?

Vidi takođe: 

Three Mouths