28.11.2012.

ČUDESNO SEME - DR VANDANA SHIVA

„Kada shvatimo da u prirodi i nama postoje unutrašnje snage samoorganizacije i sopstvene dinamike razvoja, tada stičemo sposobnost da dovedemo u pitanje prapagandu države i privrede i da se smejemo gluposti reklamnih strategija, koje žele da kolonizuju naše mozgove. I to onda zaista jeste „duhovna revolucija“. Jer šta je duhovnost? Duhovnost upravo i označava našu sposobnost da razvijemo unutrašnje resurse i da duhovno ojačamo protiv svih oblika nasilja i ograničenja, koji bi inače vodili do apatije, blokade i straha.“ 
Vandana Shiva

 
Prof. Dr Vandana Šiva, doktorka nauka kvantne fizike, indijska naučnica, feministkinja i harizmatična „Grass-roots“-aktivistkinja, pisac i traženi predavač, se već decenijama uz veliku kompetenciju i entuzijazam zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti, „nenasilnu poljoprivredu” i bori protiv plasmana genetski manipulisanog semena, patentiranja biljaka (pravo na intelektualnu svojinu nad semenom) od strane velikih agrarnih koncerna, hemijskog rata protiv prirode i uspostavljanja kontrole nad najvažnijim resursima od strane manjine. „Zemlja pripada svima nama. Ali neki veliki koncerni imaju iluziju da planeta pripada njima. Zagađuju atmosferu ugljendioksidom, zagađuju reke, grabe prirodne resurse.“



Završila je studije fizike u Kanadi i odbranila doktorsku tezu iz kvantne fizike, ali je napustila naučnu karijeru i posvetila se zaštiti biljne raznovrsnosti i borbi za ljudska prava.
Ipak, fizika i dalje igra važnu ulogu za nju i obrazovanje kvantne fizičarke joj je pomoglo da savlada kompleksna pitanja, kojima se bavi i ova saznanja prenese na ekološko delovanje ljudi. Konačno, sve je povezano sa svime, kaže ova zaštitnica okoline.  

Priključila se indijskom domicilnom stanovništvu u prvom indijskom ekološkom ujedinjenju, Chipko-pokretu. Nepismene seljanke sa visokih Himalaja su je svojom borbom naučile da ponovo prepozna vrednost prirode i neophodnost da se ona brani. Vandana je od ovih žena dobila još nešto. Tokom vekova pre svega su seljanke razvijale seme, koje je bilo optimalno prilagođeno tlu u okolini, i razmenom i ukrštanjem semena postigle zapanjujuću biološku raznovrsnost (biološki diverzitet). Procenjuje se da je samo u Indiji bilo više od 50.000 različitih vrsta pirinča. Danas se sa mukom može naći 300 tradicionalnih sorti.

Dva događaja u 1984. godini su bila presudna u njenom daljem angažovanju: u junu su prilikom religioznih pobuna u poljoprivrednoj pokrajini Pindžab poginule hiljade ljudi, a u decembru je eksplodirala fabrika pesticida „Union Carbide Corporation” u Bopalu. Više od 3000 ljudi je umrlo direktno od otrova, desethiljada narednih žrtava je umrlo od posledica. Od tada održanje domaćih vrsta semena u rukama lokalnih seoskih zajednica i poljoprivreda bez hemije sa lokalnim tržištima postaju Šivini najvažniji ciljevi.

Godine 1982. osnovala je Istraživačku fondaciju RFSTE (Research Foundation for Science, Technology and Ecology), od koje je 1991. godine nastala organizacija „Navdanya”, što prevedeno na indijski znači „devet semena“. Pokretu se priključilo više od 70.000 seljaka, koji obrađuju svoja polja biološki, proglašavaju oblasti oslobođene od genetske tehnologije, sakupljaju i umnožavaju seme, stvaraju mešovite kulture od pšenice, pasulja i bundeve, koje daju gotovo dvostruki rod nego monokulture tih biljaka.


"Postižemo veću biološku raznovrsnost na poljima, pružamo doprinos zaštiti prirode, jer ne koristimo hemikalije i istovremeno poboljšavamo snabdevenost hranom. Mi imamo rešenje za prehrambenu krizu, za to nam nije potrebna genetska tehnologija.”, naglašava Šiva. Ona se raduje rastućem broju posetilaca iz afričkih država: „Oni uče iz naših loših iskustava sa agrarnim koncernima i vide drugačiju, alternativnu, održivu poljoprivredu.”, kaže ona zadovoljno.     

Već godinama se Vandana Šiva zalaže za mala seoska domaćinstva u Indiji, koja zbog globalne industrije genetske tehnologije ne mogu više da odlučuju o sopstvenom semenu. „Prilikom svake aktivnosti, kojom sam se u prethodnih 20 godina bavila kao ekološka aktivistkinja i biološki orijentisana intelektualka, morala sam da utvrdim da ono, što se u ekonomiji naziva „rast“, u stvari predstavlja jednu vrstu krađe od prirode i ljudi“ kaže aktivistkinja.

Tek sa globalizacijom je ova krađa u punoj meri postala vidljiva. Zaključenjem Urugvajske runde u okviru Opšteg carinskog i trgovačkog sporazuma (GATT) iz 1994. i osnivanjem Svetske trgovačke organizacije (WTO) stvoren je institucionalni i pravni okvir  za privredni rast preduzeća, zasnovan na krađi od prirode i ljudi. „Sporazum WTO o trgovačkim aspektima prava na intelektualnu imovinu (TRIPs) kriminalizuje čuvanje jednog dela setve za rasad sledeće godine kao i prastaru praksu seljaka da međusobno razmenjuju seme”, kaže ova kritičarka globalizacije. Agrarni sporazum je uz to legalizovao preplavljivanje svih zemalja prehrambenim biljkama, koje su izmenjene genetskom tehnologijom, i podveo zaštitu biološke i kulturne raznovrsnost pod kriminalni akt.

Njeno shvatanje demokratije (Earth-Democracy) daleko prevazilazi vladajuću zapadnu definiciju. Pored klasičnih prava, kao što je principijelno pravo izbora za sve, ona zahteva slobodu za kreiranje individualnih načina života i suverenitet stanovništa nad vodom, prehrambenim namirnicama i kvalitetom odeće. Šiva se pri tome poziva na univerzalnost ekoloških prirodnih zakona i principijelno dovodi u pitanje međunarodne trgovačke sporazume.  

Njen rad je ubedljiv za toliko mnogo ljudi i zbog toga, što se Vandana ne zadovoljava ukazivanjem na postojeće loše okolnosti, već pokazuje alternative monopolizaciji života i životnih resursa. Kako svojim otporom, tako i razvojem kreativnih alternativa, ona  centralizovanoj moći međunarodnih koncerna suprotstavlja decentralizovane strukture zasnovane na miroljubivom suživotu.

Na osnovu članaka:
"Die Erde gehört uns allen"
"Das Leben schützen"


Intervju za časopis SPIEGEL ONLINE
"Pokradeni će se pobuniti"
Da li su automobili od životne važnosti, investicioni fondovi neizbežni? Indijska aktivistkinja za zaštitu okoline, Vandana Šiva, odlikovana alternativnom Nobelovom nagradom, u intervjuu za SPIEGEL ONLINE pledira za to da se postave novi prioriteti – i posadi drveće.   

Kakav utisak ste stekli o Nemačkoj?
Shiva: Bila sam šokirana da Vaša vlada – da bi održala točak tzv. privrede – isplaćuje ljudima 2.500 evra pomoći da unište svoj automobil, kako bi industrija mogla dalje da proizvodi automobile. Ali odakle dolazi aluminijum za te automobile? Ja radim u opštinama u Indiji, koje se bore protiv aluminijumskih rudnika i protiv novih čeličana.

U Nemačkoj je industrija čelika u krizi...
Shiva: ... kod nas se proizvodi čelik, na našim njivama. Kada pogledam zelene pojase ovde, moram da pomislim na nekada prelepe oblasti u Indiji, koje su uništene, da bi se održala potrošačka mašinerija.

Kako bi taj proces po Vašem mišljenju mogao da se zaustavi? 
Shiva: Mogli bismo da sprečimo mnogo toga lošeg kada bismo odlučili da živimo svesno i odgovorno. Ukoliko ne budemo promenili svoje ponašanje, naša planeta će biti razorena. Ljudima se oduzima životna osnova, društvo počinje da posrće. Većina konflikata, kao oni u Šri Lanki ili dolini Svat, su prateći efekti našeg privrednog modela, koji je toliko pohlepan za sirovinama, da krade resurse od drugih. A pokradeni će se pobuniti. Imamo ekološku i ekonomsku tempiranu bombu– i ne zna se koja će pre eksplodirati. 

Martinu Luteru se pripisuje citat: "Kada bih znao da će sutra nastupiti propast sveta, posadio bih drvo jabuke. Da li ste i Vi već posadili neko drvo jabuke?

Shiva: Sakupila sam već mnogo biljnog semena. I što je situacija teža, to više semena sakupljam i sadim. Jedno je sigurno: podstrek, da odbranim biološku raznovrsnost, da zaštitim lakolnu poljoprivredu i najsiromašnijim ljudima osiguram njihove osnove za život, raste proporcionalno sa razornim dejstvom globalne privrede.

Vidite li opasnost da ekološka kriza sada zbog ekonomske krize bude zanemarena? 
Shiva: Mi se sigurno suviše koncentrišemo na ekonomsku krizu – naravno i zbog toga, što je vlada i automobliska industrija predstavljaju kao početak kraja. Kao da bi se svet raspao bez banaka i proizvođača automobila. Pri tome automobilska industrija prodaje previše automobila, koji nikome istinski ne trebaju, a banke stalno špekulišu novim papirima. Umesto da to ispravimo, čini se sve da se oni spasu. To je kao da balon ima rupu, a mi uprkos tome upumpavamo novi vazduh. Ali probušeni balon je probušen. 

Da li, dakle, moramo da se oprostimo od limuzina i investicionih fondova?

Shiva: Kriza nam je pokazala da je se neprestanim gomilanjem materijalnih stvari gotovo. Sada čovek može ili dospeti u paniku ili reći, dobro je da je to prošlo – sada mogu da se okrenem onome što donosi istinski ispunjen život.  
Kriza kao – poslednja šansa?
Shiva: Tačno, ali vlade i koncerni su suviše tromi da bi razvili alternative. To je kao kod neke glomazne mašine, koja je jednom pokrenuta. Jednostavni građani su oni, koji imaju drugačije ideje i oni moraju da se založe za njih. 

Koji koraci bi bili neophodni? (iz intervjua za Humonde)

Shiva: Verujem da će se suštinski deo preokreta odigrati kada naučimo da na drugačiji način posmatramo stvarnost. Bilo bi na primer dobro uočiti da se istinski rast odvija tamo gde ljudi od prirodnih resursa stvaraju konkretne proizvode – istinske stvari, prehrambene namirnice, dobre materijale, čvrste kuće. I to u svoj njihovoj raznovrsnosti. Tada ćemo spoznati da ljudi, koje naš privredni sistem proglašava siromašnim, u stvari uopšte nisu siromašni. I tada ćemo možda prestati da im u ime „razvoja“ namećemo sve moguće stvari, koje razaraju njihovu kulturu i dovode njihov opstanak u pitanje. Tada ćemo možda shvatiti da u stvari tri četvrtine ljudskog stanovništva privredno „raste“, dok je jedna četvrtina zabavljena time da uništi sebe i ostatak sveta. I to bi nas moglo ohrabriti da spoznamo da se te produktivne tri četvrtine u potpunosti u stanju da se brinu za sebe i da istinski izazov leži u tome da preostali, destruktivni deo čovečanstva mora da se promeni. Ta promena primarno mora da se odigra u zapadnim zemljama. Jer mozgovi ljudi na zapadu su najjače i najduže kolonizirani. Oni se već petstotina godina vaspitavaju za takvo ponašanje, uče ga iz svojih udžbenika i posmatraju oko sebe svakoga dana. Zbog toga su posebno mladi ljudi zapadnog sveta oni, koji žive u mitu patrijarhalnog kapitalizma i najstavljaju ga.
Kako bi mogao da izgleda angažman građana?
Shiva: Baštovanstvo može spasiti svet. Mi smo na tački kada baštovenstvo može mnogo promeniti – materijalno, emocionalno i politički. Svako bi trebalo da se bavi baštovanstvom. Za ljude, koji nemaju mesta, bi opštine trebalo da stvore javne prostore za to – umesto novih mesta za parkiranje. U ratu su ovde, u Nemačkoj na predgrađima gradova podizane bašte, kako bi ljudi mogli da se prehrane.  

Vaši kritičari to nazivaju naivnim – upravo kao i "Zemaljsku-demokratiju", za koju se zalažete, koja predviđa jedan oblik ravnopravnog suživota za ljude, životinje i biljke. 
Shiva: To nije naivno, to je način na koji funkcioniše naša planeta. Druga bića stvaraju osnove za naš život i ona imaju pravo na ravnopravnost. Drveće nam daje neophodan kiseonik i ima prava na vodu. Veoma je glupo i arogantno reći da tlo, voda i vazduh – da sve to pripada nama, ljudima. Mi time razaramo sopsvene životne osnove. Posebno su muškarci na vlasti dobri u tome – oni su nas i doveli u trenutnu krizu. 

Da li podržavate tezu da bi, kada bi žene vladale, bilo manje ratova?

Shiva: Kategorička zamena muškaraca ženama ne bi bila rešenje. Mogli bismo da imamo stotinu Margaret Tačer i da vodimo više ratova nego sada. Ono što nam je potrebno je bolja povezanost ženskih kompetencija, na primer brižnosti, sa politikom. Sposobnost staranja je kod žena bolje razvijena, zbog preovlađujuće podele rada. Potrebne su nam žene, koje su očuvale taj kvalitet i na osnovu toga donose odluke na drugačiji način. Potrebni su nam ljudi na vlasti, koji vode računa o okolini, ljudima i društvu.

U međuvremenu žene u sve većoj meri zauzimaju vodeće pozicije, na primer Angela merkel ili Hilari Klinton. Da li te žene menjaju politiku ili politika menja žene? 

Shiva: Do sada je politika menjala žene. Strukture suviše snažno određuju šta neka osoba treba da radi na nekoj poziciji. Žene, koje su došle na vlast, nisu to mogle da promene, ali žene iz baze mogu da uzdrmaju stvar. Angažman žena je najsnažnija politička snaga, koju trenutno imamo na svetu.

Iako Vi zaista mnogo postižete, neke druge žene su poznatije javnosti, kao Mišel Obama ili Opra Vinfri. Zar to nije nepravedno?
Shiva: To za mene ne predstavlja problem. Konačno, ne ubija Opra Vinfri naše seljake – ona samo vodi jednu emisiju. Naravno, bilo bi lepo kada bi u toj emisiji dovela u vezi samoubistva indijskih seljaka sa Monsantovim patentiranim semenom.

Vaša borba za drugačiji društveni poredak izgleda bezizgledna – šta Vas ipak pokreće napred?

Shiva: Moje srce, moja svest i duh. Ono što činim, ne činim iz nekog neiskrenog razloga, već zato što je to jednostavno neophodno. I onda se automatski uliva energija čitavog Univerzuma. Osim toga povezujem svoj otpor sa kreativnim alternativama, koje se svakodnevno mogu primeniti. Posmatrati seme kako raste i biti u stanju da kažeš, kada ja sutra ne budem bila tu, ono će i dalje rasti – to donosi zadovoljstvo. 

Da li postoji nešto čega ste se morali odreći da biste se angažovali za ostvarenje svoje vizije? 

Shiva: Po pozivu sam fizičarka i morala sam da žrtvujem tu strast da bih vodila svoj sadašnji život. Moram da prihvatim određene granice – da dan ima 24 časa, a moje telo svoje limite. Ponekad mi nedostaje fizika, intelektualna igra. Ali bilo bi užasno egoistično, izgubiti se u svojim omiljenim misaonim igrama  svet propada.

Нема коментара:

Постави коментар