27.09.2012.

ČETVRTI PUT - O NASILJU III

  • Maurice Nicoll
    Commentaries V
  • IDEJA NASILJA U RADU
    Amwell 07.01.1950.

U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina rečene mnoge stvari u vezi sa činjenicom da negativne emocije vode do nasilja. Čovek i žena, koji postanu plen negativnih stanja, počinju, recimo, sa samosažaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija na događaje života. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija leži nasilje. I budući da Rad tako mnogo govori o važnosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, možete razumeti da je u stvari rečeno da treba da prevaziđemo nasilnog čoveka, nasilnu ženu u sebi.


Pokušajmo da to što jasnije razumemo. Svako od nas, bilo muškarac ili žena, nosi duboko u sebi nasilnu osobu. Pristup do te osobe obezbeđuje naša negativnost. Počinjete da osećate kako se prema vama nepravedno odnose – a ko to ne oseća? I od tog trenutka ste na putu do  psihološke zemlje u vama koja vodi u glibove nasilja. Zbog toga moramo biti tako pažljivi, ukoliko zaista želimo da praktikujemo ovaj Rad, truditi se da sprečimo da se ispolji čak i mala opaska negativne prirode. Ali pitanje je dublje od toga. Možete imati dobre manire i biti veoma učtivi prema drugim ljudima, možete biti pažljivi i slatkorečivi, spolja veoma ljubazni prema drugim ljudima, a da ih u svom unutrašnjem svetu ne volite, da ih se gnušate, mrzite ih, ne možete da ih podnesete. Nedavno sam o ovome govorio i rekao sam da se spolja možemo suzdržati od nasilja u društvu drugih ljudi, jednostavno jer se plašimo da ne izgubimo reputaciju ili da se ne upletemo sa policijom, ali ovakva osoba ne radi zaista Rad – to je mehanički čovek, koji se spolja ponaša civilizovano. Zašto se spolja ponašamo civilizovano? Postoji stotinu i jedna stvar, koja čoveka sprečava da zaista izrazi ono šta misli. Spomenuću strah od gubitka ugleda, strah od policije – možete dodati ostatak, kao strah da budete izbačeni iz kluba, strah od ogovaranja. Sve te stvari su spoljašnje spone, koje sprečavaju da se skriveno nasilje otvoreno manifestuje. A ipak se sve vreme unutar sebe u unutrašnjem čoveku, u svetu privatnih misli i osećanja, ponašamo kao nasilni, praistorijski ljudi, koji mrze i gnušaju se.


Sada, na šta Rad stavlja naglasak? On stavlja naglasak na unutrašnjeg čoveka, koji je povezan sa razvitkom suštinskog čoveka. To trenutno možemo uporediti sa džunglom punom divljih zveri i upravo ta džungla puna divljih zveri treba da bude dovedena u red, kao što je Orfej uneo sličnu harmoniju u sličnu džunglu, tako da svaka osoba može da prođe kroz nju, a da ne bude izgrižena, izbodena ili ubijena. Kada osoba u ovom Radu počne da posmatra sebe, neophodno je da posmatra kako se ponaša spolja kada je, da tako kažemo, niko ne vidi. Kada ste sami, osoba postaje misao, jer kada ste sami, tada ste sa svojim unutrašnjim svetom misli i osećanja. Pitanje je kako se ophodite prema ljudima u tom unutrašnjem svetu, gde mislite da vas niko ne gleda, da možete da zaronite u svaku privatnu mržnju i nedopadanje i ogorčenost i osvetu. Ali Viši Centri vide samo taj unutrašnji svet vas samih i sude vam prema njegovom stanju i neće vam uopšte pomoći – u stvari, ne mogu to – dok ne počnete da pročišćavate taj unutrašnji svet, za koji verujete da ga niko ne vidi. Kao što sam rekao, kada kroz vaš unutrašnji svet može proći osoba, čak i da vam se ne dopada, a da ne bude povređena ili ubijena, znači doseći izvanredan nivo bića. To je pravo, unutrašnje ili ezoterično značenje Zapovesti: „Ne ubij!“ i mogu vas uveriti da se veliki deo rada mora obaviti u tom unutrašnjem svetu, u kome čovek zamišlja da je oslobođen posmatranja. Tako, ponavljam da treba da dosegnete stepen, na kome, kada ste sami, svako, koga poznajete, bilo da vam se dopada ili ne, može proći a da ne bude ustreljen ili iskasapljen.

Još jednom mora biti rečeno da čitav Rad počinje samo-posmatranjem. Ne možete obavljati ovaj Rad ako nikada niste posmatrali sebe i ako ne znate šta to znači. Na primer, ako nikada niste posmatrali da ste učtivi spolja a da iznutra mrzite, ne možete obavljati ovaj Rad. Ne vidite kontradikciju. Većina učtivih ljudi je svesno da je učtivo, ali nisu sasvim svesni da je njihova učtivost maska za njihovu mržnju prema drugim ljudima. Samo putem samo-posmatranja oni mogu opaziti te dublje slojeve sebe, koji su suprotni njihovom ponašanju. Vi znate da se ovaj Rad ponekad naziva ezoteričnim hrišćanstvom i iz tog razloga je često korisno čitati Jevanđelja u svetlu ovog učenja. Ne kažem, čitajte ih religiozno, već čitajte ih kao psološke dokumente, sa kojima je ovaj Rad direktno povezan. Voleo bih da neko od vas pronađe delove u četiri Jevanđelja u kojima se naglašava važnost samo-psomatranja. Daću jedan primer:

„A zašto vidiš trun u oku brata svog, a brvna u oku svom ne osećaš?“ (Matej, VII.3).

Priznaćete da je to veoma dobar primer za ono, što Rad govori o posmatranju sebe umesto nalaženja grešaka u svim drugima. U tom kratkom odeljku se ukazuju da zaista treba da posmatrate sebe nekritički pre nego što kritikujete druge ljude. Sve to će voditi do smanjenja nasilnosti u vama, u vašem unutrašnjem čoveku, u onoj vašoj strani, koju niste sasvim prihvatili na vašem sadašnjem stepenu svesnosti, ali ste skloni da je projektujete na druge ljude. Ovde imamo veoma dobru vežbu u svesnom radu na sebi, koja je u životu sasvim nepotrebna, ali se  u Radu stalno podučava, da bi nas podsetila da se probudimo. Jer čovek mora imati taj unutrašnji, duhovni uvid u sebe i to znači biti budan –
u suprotnom, on je u snu ili čak mrtav.

Kraj

1 коментар:

  1. Pre svega treba imati u vidu da svako biće ima dve strane jednog lica. Jedna koja je dobra i druga koja je loša. U svakome od nas postoji dobro i zlo i tu se ne može ništa promeniti. Ono što je važno je da postoji mogućnost da pomirimo ta dva. Vuka i jagnje. Čoveku 1, 2, 3, 4 nije zagarantovana stalna pažnja te ne postoji nikakva garancija da neće odredjenog trenutka explodirati i ispoljiti nasilje, bez obzira što izgradjuje razumevanje višegodišnjim radom. Kako se odupreti tako jakim silama? Kako se odupreti zakonima? Vrlo teško!

    Pored pamćenja sebe koje nam rasvetljava tamne strane naše ličnosti, trebamo se učiti tišini, načinima da je održavamo u sebi. Da je gajimo kako bi očvrsnula i pustila korenje. Tihovanje, Bezmolvje, Sitting, Meditacija. Stanje u kome ništa nije bitno, u kome ništa ne očekujemo, u kome ništa ne želimo. Stanje u kome nema ničega ispred nas, ni iza, ni gore ni dole, ni sa strane. Stanje u kome ničemu ne težimo, ništa ne tražimo već samo Bivamo. Misli i emocije koje teku, dolaze i odlaze bez ikakvih komentara, ocenjivanja, prosudjivanja, kvaliteta. Gde svest postaje jedno sa onim što jeste i kako jeste.

    Samo to stanje jastva, jeste-nosti radja u nama novi kvalitet. Kvalitet razumevanja, ljubavi, jedinstva. Stanje u kojem je sve jedno i u kome nema razlike izmedju tvorca i života, nas i drugih bića. U kojem nema razlike jer teče istim ritmom, pulsira kao jedan život, postojanje.

    To stanje, taj osećaj stvara poštovanje prema svim ispoljenjima oko nas, te ne možemo mrzeti, ljutiti se, biti sebični prema drugima jer su oni izdanci Tvorca svega.

    Pamćenjem sebe i daljim radom uvidećemo u raznim svakodnevnim trenucima našu beznačajnost i sve više i više naše grehove. Sebičnost i stavljanje seb ispred drugih u svim kontaktima sa bićima. Pohlepa i težnja da sebe pre zadovoljimo umesto da budemo skromni i zadovoljni onim što ostane za nas. Razvijanjem vrlina, a to je samo moguće sagledavanjem naše druge strane koja ima Vuka u sebi. Vuka sa svim onim osobinama koje ima jedan čovek-vuk. Podao, proždrljiv, pre svega lenj, lukav, lažov, prevarant, nasilnik, folirant, bezosećajan, krvopija....

    Jedini način protiv toga je stalna Borba, stalni Napor kako ne bi bili sluge požuda nižih tela.

    Samo tako možemo biti Bogu dragi, Bogu mili kao način da mu otvaramo vrata poniznosti uz stalne molitve.

    Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrđa svoga očisti bezakonje moje. Operi me sasvim od bezakonja moga, i od greha moga očisti me, jer ja znam bezakonje svoje i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da se opravdaš u rečima svojim i da pobediš kad ti sude. Gle, u bezakonjima se začeh, i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu qubiš, i javljaš mi neznano i tajno svemudrosti svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i biću belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se prenu kosti potrvene. Odvrati lice svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce mi čisto sazdaj, Bože, i duh prav obnovi u meni. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Daj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladalačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i nepobožni će se obratiti Tebi. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga; Obradovaće se jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta će moja kazivati slavu Tvoju.

    h24

    ОдговориИзбриши