30.07.2014.

ČETVRTI PUT - PRIDAVANJE ZNAČAJA XI

MAURICE NICOLL
PSIHOLOŠKI KOMENTARI NA UČENJE GURĐIJEVA I USPENSKOG 
Birdlip, 15. maj 1943.

Unutrašnje pridavanje značaja
i spoljašnje pridavanje značaja
XI – O 'Biti pasivan' (5)
PDF-VERZIJA

Danas nastavljamo da govorimo o predmetu neidentifikovanja sa sobom. Podsećam vas ponovo da ljudi tu stvar pod nazivom „sebe“ uzimaju kao nešto dato i ne samo da je shvataju kao samo jednu stvar, već joj dopuštaju da kaže 'Ja' svemu što čini ili misli ili oseća.
***
Prošli put smo govorili o identifikaciji sa sobom sa stanovišta centara i počeli smo sa Intelektualnim Centrom. Kada smo prvi put govorili u samo-posmatranju, rečeno vam je da pokušate da posmatrate rad pojedinih centara tako da vidite troje ljudi u sebi koji korespondiraju sa njima. Aktivnosti Intelektualnog Centra su mnogobrojne. Prošli put je rečeno nešto o mišljenjima i mislima, koje pripadaju Intelektualnom Centru. Čovek se uobičajeno potpuno identifikuje sa svojim mislima, koja je pozajmio od drugih, sa papira itd. Tada govorimo o identifikovanju sa svojim mislima. Naše misli nisu vidljive drugim ljudima, niti su vidljive nama. Međutim, one su sasvim konkretne stvari, načinjene od konkretne supstance. Možemo biti više ili manje svesni svojih misli. Sada, kada posmatrate misao, vi niste identifikovani sa njom. Šta to znači? To znači da dok god ne počnete da posmatrate Intelektualni Centar i ono što se u njemu odvija, imate tendenciju da prihvatate njegove aktivnosti kao date. Verovaćete svojim mislima, ili ih smatrati kao nešto dato. Identifikujete se sa njima. Dajete im kvalitet istinitosti i kažete ili „Ja mislim“  ili posmatrate te misli kao samog sebe. Tada one stiču moć nad vama i ispoljavaju svoj uticaj na vas. Neprijatna misao, dosadna, teška misao, sumnjičava misao, pesimistična misao, zla misao i tako dalje – sve te misli postaju vi: i tako vi jeste one putem identifikacije sa njima.  Svaka misao može ući u um. Sve vrste beznadežnih, loših, beskorisnih, glupih, bezobličnih i imbecilnih misli mogu ući u um. I ako im svima kažete 'Ja', gde ćete biti vi? Reći ćete 'da' svima njima. Složićete se sa njima. Ukratko, bićete identifikovani sa njima, jer ćete im sve vreme govoriti 'Ja' i verovati da ih 'Ja' misli i da ste vi vaše misli. Međutim, kao što je rečeno, bilo koja misao može ući u vaš um, upravo kao što bilo koji čovek može ući u vašu kuću. Samo mali broj misli je vredan praćenja i da biste počeli da mislite ispravno, skoro sve misli, koje slučajno uđu u vaš um, treba da budu odbačene kao beskorisne ili nešto još gore. Osoba zaista može imati opasne misli, posebno ako ih prihvati kao da su njene sopstvene. Tako je naivna da pomisli da su sve misli, koje uđu u njen um, njene sopstvene i da ih je ona sama smislila. I ona im kaže 'Ja',  ne znajući bolje. Međutim, ako bude razumela da mora da posmatra svoje misli, uskoro će imati sasvim drugačiju tačku gledišta.



Kada smo gđa. Nikol i ja napustili Institut u Francuskoj i otišli u Škotsku, u kuću mog dede, sećam se da sam proveo mnogo meseci proučavajući u dedinoj biblioteci teološke knjige, koje su napisali razni duhovnici. Sve one su, naravno, bile sasvim formalističke. Sve su se bavile pitanjem doktrine i slovom zakona i upuštale su se u sve vrste sitničarskih argumenata. Međutim, jedna od njih me je pogodila. Autor je rekao da se čovek mora setiti da đavo šalje mnogo misli u naše umove i da nikada ne smemo misliti da su to naše sopstvene misli. Opširno je objasnio tu ideju, često naglašavajući frazu: „Naše misli nisu naše sopstvene.“ To je bio čovek, koji je počeo da shvata nešto psihološki i čitanje njegove knjige mi je pružilo dah svežeg vazduha, nakon svih tih mrtvih i užasnih izdanja, u kojima nije bilo ni traga razumevanja i u kojima nije rečeno ništa na psihološkom nivou. Sve je bilo shvaćeno bukvalno – na nivou kamena.  Autor je rekao da nismo odgovorni za svoje misli, ali smo odgovorni za svoje mišljenje. Možete misliti neku misao, ili ne. Misao ulazi u um i pokušava da vam privuče pažnju. Ukoliko uspe, vi počinjete da „je mislite“ – to jest, da razmišljate iz nje. Počinjete da povećavate tu misao, obraćajući pažnju i misleći iz nje, sve dok se ne proširi u svim pravcima i svim oblicima, izraste u malo drvo u vama, koje donosi plodove i seme drugih sličnih misli. To je dovoljno jasno u slučaju misli.  

Vi razumete da misao i mišljenje nisu isto. Pretpostavimo da u vaš um uđe misao da g.X laže. To je samo misao. Verovatno ćete reći sebi: „Moram da razmislim o tome.“ Međutim, ako poverujete u tu misao, identifikovani ste sa njom. Vaša misao je pretvorila g. X u lažova. Misli, sa kojima se identifikujemo, menjaju stvari u veoma velikoj meri. Na primer, neki ljudi se po navici identifikuju sa sumornim, izopačenim, sumnjičavom vrstama misli. Oni vole misli tog oblika i boje. Tako prihvataju te misli, a odbijaju druge. Ove misli menjaju stvari za njih, nalik tamnom staklu. Sada, oni su identifikovani sa tim mislima, tako da ne mogu da ih vide. Oni jesu te misli, tako da ne mogu da ih posmatraju i vide da su one misli određene vrste, a da postoje sve vrste drugih misli, različitog oblika i boje. Čovek može da ima bilo koju vrstu misli. Bilo koja misao može da uđe u čoveka. U Bibliji je to izraženo rečima, da čoveka ne prlja ono što uđe u njega, već ono što iz čoveka izađe.  Bilo koja vrsta misli može ući u um, ali da li ste identifikovani sa njom i da li delujete iz nje – ili bolje rečeno, reagujete – to je drugo pitanje. Ukoliko ste identifikovani sa nekom mišlju, reći ćete joj 'Ja' i verovaćete u nju. Tako ćete misliti iz nje i delovati iz nje. Način na koji mislite i na koji delujete je ono što izlazi iz vas. Misao, koja stupa u um, to je ono što ulazi u čoveka. Ono, što on misli i čini iz te misli, to je ono što izlazi iz njega. Misao koja je laž, pogrešna misao, netačna misao, depresivna misao, misao, koja je usmerena samo na jednu stvar i ignoriše sve drugo, ili ona vrsta misli, koja može samo da osporava i demantuje itd. – ukoliko se osoba identifikuje sa takvim mislima, ona će misliti i delovati iz njih.  Njen um će biti zbrkan. Ideje Rada treba da izgrade um u ispravnom poretku, tako da sve u njemu međusobno može da se poveže na pravi način. U centru uma stoji Zrak Kreacije – to jest, Skala Bića. Od najvišeg do najnižeg sve dolazi na svoje mesto. Međutim, dok um ne bude izmenjen Radom, on nastavlja da misli da su sve misli realne i tačne. Um je tada nalik šatoru koji leži na gomili zemlje, bez centralnog uspravnog jarbola. Svi njegovi delovi su pogrešno povezani jedni sa drugima. Nisu zategnuti. Preko treninga Rada i učenja da razmišlja iz onoga, o čemu on uči, čovek počinje da biva u stanju da napravi razliku između pravilnog i pogrešnog razmišljanja. On počinje da uči kako da razmišlja na pravoj skali, kako da ne meša skale i tako dalje. Sve to mu pomaže da se ne identifikuje sa svojim mislima. To njegovom mišljenju daje centar gravitacije.

Ovaj rad treba da omogući čoveku da ispravno misli. To je razlog zašto je važno pokušati da se razume ono o čemu Rad uči. Znate da je tokom učenja recimo, hemije, ili ako želite, stranog jezika, veoma važno slušati ono čemu vas uče, organizovati to u svom umu i razmišljati o tome. Mnogi ljudi nikada ne razmišljaju o onome što uče. Međutim, u Radu je to neophodno. Zašto je neophodno? Jer to izgrađuje novi sistem misli i mišljenja u vašem umu. U stvari, to čini da vaši umovi počne da radi na pravi način – tako da mogu zaista da počnu da misle.

Sada, dopustite da naglasim da misao i mišljenje misli nije isto. Misao može ući u vaš um, ali vi možete i ne morate da je mislite. I čak i ako je mislite, ne morate neophodno da se identifikujete sa njom. Postoji mnogo različitih vrsta misli, viših i nižih, koje ulaze u um, i to spada u kasnije učenje. Ono, što je u ovom trenutku neophodno shvatiti, jeste da su misli različite vrste i da nisu vaše, ali da ih vi činite svojim identifikujući se sa njima. I ako to učinite, one vas mogu gurnuti u bilo kom pravcu. Postoji nauka o mislima. Ovaj Rad, sa svim svojim idejama i učenjima i instrukcijama, povezan je sa pravom naukom o misli i mišljenju. Iz tog razloga, svi vi koji slušate o Radu već nekoliko godina, trebalo bi da znate šta to znači bzadržati rezervu prema svojim mislima i mišljenju i trebalo bi da budete u stanju da vidite pogrešne misli i neadekvatno i nepovezano mišljenje, siromašne misli, negativne misli, beskorisne misli, lažljive misli i tako dalje. Prva promena, koju zahteva Rad, kao u Bibliji, jeste promena uma. Međutim, da bi se „promena uma“ odigrala, morate početi da mislite iz ovog Rada i onoga o čemu on uči. Kasnije, možda, moći ćete da počnete da delujete iz Rada. Međutim, pre svega je neophodan novi način mišljenja. Sada, u ovoj beleški govorimo o onome o čemu Rad podučava. On kaže da bilo koja misao može ući u vaš um i da to nisu vaše misli. Kaže da ih možete misliti ili ne. I kaže da se možete identifikovati sa njima ili ne. Kada to čujete, kao deo učenja Rada, i primenite prilikom posmatranja sebe u Intelektualnom Centru, videćete da je to potpuno tačno. Kada ovo shvatite, mislićete na novi način o sebi.

Ukoliko možete praktično da razumete – to jest, na osnovu iskustva – da možete biti pasivni prema svojim mislima ne identifikujući se sa njima, već ste dosegli definitivni stupanj rada u Intelektualnom Centru. Međutim, ukoliko posmatrate sebe kao jedno, nikada nećete dostići tu tačku. Ostaćete zaglavljeni u iluziji da su sve vaše misli, kao i sva vaša osećanja i vaša raspoloženja, vi ili bolje „vi sami“. Nećete imati uvid u ogroman unutrašnji svet visokog i niskog, koji sadrži hiljade stanovnika, dobrih i loših, koje shvatate kao jednu osobu po definiciji i posmatrate je kao sebe i u uobičajenom stanju sna kažete joj 'Ja' u svakom trenutku. Sve što se odvija u vama nazvaćete 'Ja'. Tada se nikada nećete pomeriti sa pozicije na kojoj ste, jer uyimate sebe kao jedno i nikada nećete razumeti šta znači postati pasivan prema sebi.  

U ovoj belešci smo govorili o praktičnom radu koji vodi ka tome da postanemo pasivni prema mislima. To spada u rad u Intelektualnom Centru. To je tema beleške. Beleška govori o dugom, praktičnom radu na neidentifikovanju sa mislima.

Nastavak

Нема коментара:

Постави коментар