09.10.2014.

INTELIGENCIJA CENTARA

U slučaju Morisa Nikola i njegovih „Komentara na učenje Gurđijeva i Uspenskog“ odlučila sam se za tematski pristup – objedinjavanje više tekstova iste tematike iz različitih tomova u jednu celinu. Tokom obrade starih tekstova odlučila sam najzad da neke od njih dopunim, tako da će se narednih dana na blogu naći komentari na problematiku centara u IV putu – teme koja je započeta ovde:
… a završiće se jednom objedinjenom PDF-verzijom.
 
Birdlip, 12. Februar 1944.
INTELIGENCIJA CENTARA

(tom II)

Dijagram (I)
Četiri inteligencije



Večeras bih želeo da vam dam nekoliko komentara o inteligenciji centara. Neki od vas će se setiti da je davno rečeno da centri u Čoveku ne rade pravilno. Oni se mešaju jedan sa drugim, hipnotišu jedan drugog, koriste pogrešnu energiju, bave se pogrešnim stvarima i tako dalje. Prvi korak je posmatranje centara. To je u stvari prva stvar, koja se nauči u samo-posmatranju. Morate znati u kom centru se nalazite i koji centar se meša itd. To mora da se radi kao neophodni zadatak. Unutrašnji život mora da se proučava i razvrstava i dovede u red.

Svi povezujemo inteligenciju sa procenjivanjem značenja. Inteligencija daje odnos prema značenju. Ona provodi značenje. Osećanje ima značenje. Misao ima značenje. Senzacija ima značenje. Pokret ima značenje. Ta značenja su sva različita. Voleo bih da razmislite o sledećem: zar nisu inteligencija i značenje povezani? i zar inteligencija ne podrazumeva odnos prema nečemu kroz značenje? Ne vidim kako biste mogli da budete inteligentni ni o čemu ili o nečemu što je besmisleno? Svaki centar nas na različit način, preko svoje određene funkcije, dovodi u vezi sa spoljašnjim i unutrašnjim svetovima. U pogledu onoga što nas dovodi u vezi sa spoljašnjim svetom, funkcija Intelektualnog centra kao mišljenje, Emocionalnog centra kao osećanje, Instinktivnog centra kao senzacija, Motoričkog centra kao pokret, sve su potpuno različite. Vidite zmiju, osećate zmiju, mislite o zmiji i bežite od zmije. To su senzacija, emocija, misao i pokret. To je četiri značenja: to su četiri inteligencije koje rade zajedno.

Možete li zamisliti da je u nama obrazovan neki centar bez inteligencije? To bi bila neobična pomisao. On ne bi služio nikakvoj svrsi. Ipak, u nama postoje centri, potpuno formirani, za koje ne znamo, jer je naš nivo inteligencije suviše nizak da bi shvatio njihovu. Možete reći da u tom slučaju oni ne služe nikakvoj svrsi. To bi bilo tačno, da nema činjenice, da je Čovek stvoren kao samo-razvijajući organizam i da njegov rast zavisi od stupanja u kontakt sa uticajima, koji se spuštaju niz Zrak iznad njega i odvajanja od oblika mišljenja i osećanja, koja ga drže dole na sadašnjem nivou. Postati svestan inteligencije, recimo, Višeg Intelektualnog Centra značio bi biti prožet oblicima uvida, znanja i razumevanja, koje je do najvećeg stepena neobično i potpuno suprotno onome, što doživljavamo svakodnevno i tako  opasno.  Niži centri pre svega moraju da se pripremaju i razvijaju tokom dugo vremena. Na primer, moramo učiti da razmišljamo na nov način i da se odvojimo od određene vrste emocija. Znate za napomenu u Novom zavetu da je “premudrost ovog sveta ludost pred Bogom.” (I Kor. III xix) I da “telesno čovek ne razume šta je od Duha Božijeg, jer to su ludosti za njega.” (I Kor. II xiv). Viša inteligencija je nerazumljiva za nižu. Više može da razume niže, ali ne i niže više. Viši Intelektualni Centar je na nivou Božanske Inteligencije Sunca. On radi sa Vodonikom 6. Razmislite na trenutak o tablici Vodonika. Da li je viši Vodonik „inteligentan“ ili je to niži? Ili – da to postavimo nešto drugačije – da li će neka funkcija, kao što je mišljenje, bolje raditi sa nižim ili višim Vodonikom? Bolje će raditi sa višim – ukoliko može da ga izdrži. Ponovo, da li je sirovi krompir pametniji od kuvanog krompira? Ne, obrnuto je, jer kuvani krompir može biti hrana za Čoveka i stoji na poziciji 768 na Skali Vodonika, koja je, kao što se sećate, izvedena iz Zraka Kreacije. Sirovi krompir stoji niže, na tački 1536. Ponovo, ako uzmemo psihički Vodonik, od kojih je najniži 48, da li mislite da će centri koji rade sa tim Vodonikom biti pametniji od onih koji rade sa mnogo finijim, suptilnijim i bržim Vodonikom 24? Sigurno ne. To su središnji Vodonici. Bilo bi dobro da pokušamo da privučemo bolje Vodonike, ne identifikujući se, ne gubeći pravac i ne trošeći inteligenciju samo na ono što nam prikazuju čula. Biti inteligentan u višem smislu znači tragati za C uticajima. Biti inteligentan znači biti svestan našeg položaja na zemlji. Biti inteligentan znači tragti za time da transformišemo značenje svakodnevnog života za sebe. Sve to nas otvara prema višem značenju. Sve to u nama pokreće bolji Vodonici u nama. To sve pokreću različite strane Pamćenja Sebe. Svi mi posedujemo centre sa njihovom posebnom inteligencijom. Međutim, kada čovek poseduje Magnetni Centar on ima više inteligencije od onoga, ko takav centar nema. On je na različitom nivou bića. Neće se iznenaditi da sazna da C uticaji postoji i da život, kakav jeste, ne vodi nikuda. On je daleko inteligentniji od učenjaka i profesora. To inteligencija znači u Radu – položaj na Skali Bića i uticaji prema kojima je ono otvoreno u Zraku.

***
Sada, vratimo se pitanju koje je nedavno postavljeno. Pitanje je glasilo: U Radu je rečeno da svaki centar ima sopstvenu inteligenciju. Šta to znači?

Kada se u ovom sistemu kaže da svaki centar ima sopstvenu inteligenciju, to ne znači da svaki centar ima istu vrstu inteligencije. Rad uči da su 3 centra 3 različita uma i u vezi sa time kaže da ta 3 različita uma treba da sarađuju i da asistiraju jedan drugom. Treba da budu kao 3 brata koja žive u harmoniji, od kojih je svaki dobar o nekoj odrđenoj stvari i svaki sposoban da u maloj meri pomogne drugima. Počećemo, posmatrajući svaki centar kao celinu: Intelektualni, Emocionalni, Instinsktivni i Motorički Centar. To je neophodno, pre svega, da bi se konstatovalo da ti centri imaju sasvim drugačije umove. Um Intelektualnog Centra se veoma razlikuje od Instinsktivnog Centra, na primer. Instinktivni centar je izuzetno pametan. On je povezan sa unutrašnjim radom organizma u njegovom milion i jednom dertalju, varenja hrane, isceljivanja povreda, podešavanja temperature, regulacije disanja i otkucaja srca, izazivanja unutrašnjeg lučenja žlezda da rade u harmoniji, dodajući ovo, oduzimajući ono, modifikujući ono, povećavajući ovo. Svo to regulisanje je daleko iznad uma Intelektualnog Centra. Sposobnost da se razmišlja o svemu odjednom nije karakteristika Intelektualnog Centra. Um Intelektualnog Centra misli na jednu stvar, eventualno dve stvari u isto vreme, ali je gotovo nesposoban da razmišlja o tri stvari istovremeno.

Tada, ponovo, um Intelektualnog Centra je potpuno različit od uma Emocionalnog Centra. Ljudi kažu da emocije nisu logične. Međutim, emocije imaju sopstvenu logiku i bila bi greška misliti da je logika Intelektualnog Centra jedina moguća logika. Osetiti situaciju je sasvim drugačije nego misliti o njoj. Emocionalni Centar može da oseti, na primer, unutrašnje stanje drugih ljudi, koje je skriveno od uma Intelektualnog Centra. Emocije mogu da pruže znanje o drugima. Um Emocionalnog Centra čak može da bude vidovit.

Opet, Motorički Centar ima um koji se razlikuje od svih drugih. On neprestano donosi sudove najkomplikovanije vrste, koje je Intelektualni Centar potpuno nesposoban da donese. On može tačno da prosudi na koji način i sa kojom snagom morate da bacite kamen na neki udaljeni objekat. To je inteligentan proračun. Čovek može osetiti kako se taj proračun odvija u sostvenim mišićima. Intelektualni proračun je sasvim drugačiji i koristi elemente intelektualne misli, kao što su reči i brojevi. Intelgencija Motoričkog Centra, međutim, ne koristi reči ili brojeve, ali i pored toga može da sa izvrsnom preciznošću proračuna neku komplikovanu seriju pokreta koji će dati konačan rezultat.

Sada, razmislimo o centrima u vezi sa načinom kako oni primaju stvari. Vi znate da možete da posmatrate lepu sliku ili scenu na sasvim različite načine.  Možete posmatrati planinu kao prelepi objekat i u tom slučaju ćete imati emocionalnu vezu sa njom. Ili je možete posmatrati sa stanovišta geologa, koji uočava od kojih vrsta stena se sastoji, u kom slučaju ćete imati intelektualnu vezu sa njom. Ili je možete posmatrati očima planinara koji planira putanju uspona i potrebni napor, u kom slučaju ćete sa njome većinom imati odnos preko Motoričkog Centra. Pretpostavljam da bi bilo teško uspostaviti odnos preko Instinktivnog Centra, osim ako se na vrhu ne nalazi neki čuveni restoran. Sada, ako budete posmatrali sebe, naći ćete da sve i svakog aposmatrate na drugačiji način. Recimo da znate sve o tehničkoj strani filma, onda ćete biti skloni da film posmatrate iz tig ugla, a ne kroz emocionalnog vrednovanja priče itd. Poenta je da svako stvari sagledava drugačije i da svaka osoba može da vidi istu stvar različito u raznim momentima, tako da se njeno značenje menja. Inteligencija neke osobe, ukratko, sastoji se od različitih inteligencija, koje su povezane sa sasvim drugačijim značenjem iste stvari.

Uzmimo delove centara – motoričke, emocionalne i intelektualne delove. Svaki od tih delova ima različitu inteligenciju, koja nam daje različit odnos značenja iste stvari. G. Uspenski je jednom prilikom govorio o pažnji i kako pažnja leži samo u svesnijim delovima centara, a ne u motiričkom ili mehaničkom delu. Svesniji delovi su emocionalni i intelektualni delovi. Rekao je da obična pažnja, koja luta tamo-amo, uopšte nije pažnja. Samo pažnja, privučena ili usmerena tokom duže vremena, jeste pažnja. Pridajemo suviše pažnje malim stvarim, koje su povezane sa motoričkim delovima centara. Rekao je da bi oni gotovo bili u stanju da obavljaju svoje funkcije samostalno – uz nimalo pažnje. Ukoliko trošimo pažnju na male stvari, nećemo imati pažnje za velike stvari i tako će biti mnogo vremena pre nego što budemo mogli da povećamo svoju pažnju. On je tada pokazao dijagram sa centrima i rekao da se mali delovi centara jednostavno pune malim stvarima, kao što su razgovri koje vodimo, novine koje čitamo itd. Te stvari nam uopšte ne pripadaju, samo nam stvari koje padnu na emocionalne i intelektualne delove centara pripadaju i mogu nešto da stvore. Naglasio je da ljudi koji žive samo u motoričkim delovima centara i tako u malim stvarima, nikada ne mogu da razumeju Rad. U tom kontekstu je nastavio rekavši, da ista ideja ili ista fraza, koju prime motorički delovi centara, emocionalni delovi centara I intelektualni delovi centara, postaje potpuno različita. Centri na različite načine vide stvari. Rekao je da treba da uzmemo neku jednostavnu ideju i pokušamo da je sagledamo iz različitih centara. Ona će u svakom od njih postati sasvim drugačija. Kada bi ideje Rada bile primeljen samo preko motoričkih delova centara, ne bi mogle da budu shvaćene – one su suviše velike. Ideje o Mesecu koji nas jede i našem Snu i Čoveku koji se budi itd. su suviše velike. Ukoliko dopustimo sebi da uvek boravimo u motoričkim delovima centara, nećemo moći da razumemo ovaj Rad – sve ćemo prihvatati na uobičajen način i tako na pogrešnom nivou. G. Uspenski je takođe rekao da Magnetni Centar ne može da bude formiran u motoričkim delovima centara. Motorički delovi centara mogu da prime samo A uticaje. B uticaji padaju na Emocionalni Centar, a C uticaji na Intelektualni Centar. Ovakav pristup nam omogućava da vidimo da stvari neizbežno dolaze na svoje mesto. Dodao je da ukoliko ljudi suviše pričaju o Radu, to ga pomera u motoričke delove centara gde je pažnja “nula”. Za ljude u Radu bi bilo bolje da razgovaraju o drugim stvarima nego o ovome.

***
Inteligencija Motoričkih delova centara je prilagođena njihovoj maloj svakodnevnoj upotrebi, ali koristiti ih za razumevanje, koje je iznad njih ili koje zahteva inteligenciju celog centra, neće dati nikakav rezultat ili će dati potpuno pogrešan ili sasvim suprotan rezultat. Inteligencija nekog centra kao celine je sačinjena od svih inteligencija, koje sačinjavaju njegove odvojene delove. Inteligencija Intelektualnog Centra kao celine je veoma visokog reda. Kada centar radi kao celina – to jest, kada je svaki deo usmeren ka zajedničkom cilju – svaki delo učestvuje u naporu i igra svoj sopstveni deo. Na primer, motorički delovi se sećaju i registruju u rečima ili figurama misli, koje je dosegao intelektualni deo i tako dalje. Međutim, mi uobičajeno koristimo samo motoričke delove Intelektualnog Centra, a oni, koji rade sa Vodonikom 48, razmišljaju samo u terminima suprotnosti, to jest, nedostaje im bilo kakva svest o Trećoj sili, proizvode veoma lose rezultate. Možemo reći da je pod uobičajenim okolnostima inteligencija Intelektualnog Centra svedena samo na mehaničke delove – naime, na formatorni deo. Međutim, ne treba da pretpostavljamo da to pokriva čitav spektar Intelektualnog Centra, delove, koji rade sa Vodonikom 24 i Vodonikom 12.

 Prelaz sa Intelektualnog Centra na Viši Mentalni Centar možemo predstaviti sledećom figurom:

 


Postati svestan u Vodoniku 6 u Višem Mentalnom Centru značilo bi posedovati Inteligenciju daleko iznad, u stvari nemerljivu sa Inteligencijom formatornog dela. Sve kontradiktornosti bi nestale, za jednu stvar. Ne bi bilo nikakvog “Da” ili “Ne” u našim mislima. Sve strane pitanja bi bile viđene zajedno, a e jedna za drugom i to stanje bi prevazilazilo bilo kakvo naše iskustvo.

DODATNA BELEŠKA

Rad Instinktivnog Centra je zanimljivo proučavati u životinjskom svetu. Na primer, kada ptica gradi neko komplikovano gnezdo, to se izvodi Motoričkim Centrom, ali Instinktivni Centar usmerava pokret. Treba obratiti pažnju na to da taj tip inteligencije nije mnogo prilagodljiv. Postoji sklonost da se ista greška ponovi, a ako nešto krene naopako, na primer u slučaju pauka, koji pelte svoju mrežu, obično čitava stvar mora da se uradi ponovo od početka – to jest, ne postoji moć adaptacije.
Svaki centar se otvara ka različitom nivou Univerzuma. Instinktivni Centar se otvara ka Organskom Životu. Viši Mentalni Centar se otvara ka niovu Sunca.

Centar, koji je najvažniji za telo, jeste Instinktivni Centar koji kontroliše čitav rad organizma. Ako bi njegova inteligencija bila ometena, telo ne bi bilo usmereno. Instinktivni Centar je sklon da pozajmljuje snagu od ostalih centara u slučaju bolesti. On mora da nastavi da se kreće i njegova je dužnost da se bori sa bolešću i da je porazi. U tu svrhu na raspolaganju mu stoje ogromne armije i mnogo oružja. On obično počinje, kao što i sami možemo da primetimo, pozajmljujući snagu od Motoričkog Centra. Osećamo slabost u mišićima čak i pre nego što postanemo svesni da smo bolesni. Tada, ako se bolest nastavi, Instinktivni Centar pozajmljuje snagu od drugih centara, najčešće sukcesivno. Kada uzme snagu od Emocionalnog Centra, postajemo mnogo tiši iznutra po pravilu i osećamo da je nemoguće brinuti o stvarima – t.j. identifikovati se sa stvarima – jer naša uobičajena emocija je identifikovanje sa svime. Kada Instinktivni Centar pozajmi snagu od Intelektualnog Centra, postaje nam nemoguće da se koncentrišemo. Ne možemo da čitamo, ne možemo da mislimo i tako dalje. Ovde bih dodao da kod određenih bolesti istinska inteligencija Emocionalnog Centra psotaje evidentnija, jednostavno zato što je identifikovanje zaustavljeno. To je razlog zašto ljudi, koji su veoma bolesni i u opasnosti,  imaju velike emocionalne uvide u svoj život i svoje ponašanje prema drugima. To nije povezano sa razmišljanjem – kao kada procenjujemo stvari i rezonujemo o stvarima – već je to povezano sa istinskim uvidom ili percepcijom. Emocionalni Centar može da „vidi“ kvalitet neke osobe, na primer, gde Intelektualni Centar treba da razmišlja o tome.

Morate razumeti da je ovo veoma kratka beleška o različitoj inteligenciji centara. Ovaj predmet je neiscrpan. Međutim, njegovo proučavanje postaje praktično tek onda kada se lično posmatranje centara ne preduzima samo tokom nekoliko minuta, već tokom čitavog života.

Нема коментара:

Постави коментар