ČETVRTI PUT - PRIDAVANJE ZNAČAJA I

MAURICE NICOLL,

PSIHOLOŠKI KOMENTARI NA UČENJE GUDĐIJEVA I USPENSKOG

Birdlip, 22. februar 1943.

Unutrašnje pridavanje značaja

i spoljašnje pridavanje značaja
I

PDF - VERZIJA

 Među mnogim stvarima, koje u skladu sa ovim učenjem treba da posmatramo u sebi i radimo na njima, postoji psihološko stanje pod nazivom unutrašnje pridavanje značaja (unutrašnja konsideracija). To se odnosi na proces, koji nam odnosi veliku količinu energije i koji nas, kao i sve drugo, na šta beskorisno trošimo energiju, drži u stanju sna.

Unutrašnje pridavanje značaja spada u oblast identifikacije. Kao što znate, proučavanje identifiakcije u svim njenim različitim pojavnim oblicima je jedan od najvažnijih vidova praktičnog rada na sebi. Da bismo se setili sebe, neophodno je ne identifikovati se. Međutim, da bismo naučili da se ne identifikujemo, prvo moramo naučiti da ne budemo identifikovani sa sobom. Jedan oblik identifikacije je i unutrašnje pridavanje značaja, koje sadrži nekoliko vrsta, a neke su forme identifikovanja sa sobom. Jedan od najčešćih oblika unutrašnjeg pridavanja značaja je razmišljanje o tome šta drugi misle o nama. I kako se ponašaju prema nama i kakav odnos imaju prema nama. Čovek može osećati da nije dovoljno uvažen, što ga kinji i u njemu budi sumnjičavost prema drugima, čini da izgubi ogromnu količinu energije i može kod njega razviti nepoverljiv i neprijateljski stav.

Sa ovim je blisko povezan i oblik identifikacije pod nazivom pravljenje računa. Čovek počinje da oseća da mu ljudi duguju, da zaslužuje bolji tretman, više poštovanja i on sve to zapisuje u psihološkoj računovodstvenoj knjizi, čije stranice neprestano okreće u umu. Takav čovek počinje da sažaljeva sebe toliko mnogo, da je nemoguće razgovarati sa njime o bilo čemu, a da on to ne dovede u vezu sa svojim patnjama. Svi računi ove vrste, sva osećanja da vam drugi ljudi nešto duguju a da vi sebi ne dugujete ništa, imaju velike posledice na unutrašnji razvitak čoveka.

KNOW THYSELF

"A man must first of all understand certain things. He has thousands of false ideas and false conceptions, chiefly about himself, and he must get rid of some of them before beginning to acquire anything new. Otherwise the new will be built on a wrong foundation and the result will be worse than before. To speak the truth is the most difficult thing in the world; one must study a great deal and for a long time in order to speak the truth. The wish alone is not enough. To speak the truth one must know what the truth is and what a lie is, and first of all in oneself. And this nobody wants to know." ~ G.I. Gurdjieff

Know Thyself

Bernard Guenther

“Ljudsko srce doziva u pomoć; ljudska duša preklinje da je oslobodimo; ali mi se ne obaziremo na njihove jecaje, jer niti čujemo, niti razumemo.“

– Khalil Gibran –

Posmatrajući ljude okolo, koji prezentuju puteve, bilo preko političkog cirkusa, duhovnih vođa ili progresivnih pokreta, koji nude samo-održiva rešenja, čini se da mnogi imaju plan kako da usmere svet. Drugi kažu: „Sve je kako i treba da bude.“, potrebno je samo da se prepustimo matici sa fokusom na ljubav i svetlo i sve će biti dobro. Dobro je i sjajno imati vizionarske ideje, međutim, nade zasnovane na idealima će se porušiti, ako nema temelja na kojem ćr biti podignute. Rasprostranjeno mišljenje je da moramo da radimo, delujemo i glasamo i čini se da većina samo želi da ima nekoga, ko će im reći šta da rade, kako ne bi morali suviše sami da razmišljaju. Pitanje je, ’Šta smo zaista u stanju da učinimo, ako ne poznajemo sebe?’ Šta je čovečanstvo? Da, mi jesmo jedno, ali da li smo zaista isti „iznutra“ (Hitler vs Gandi), da li vidimo, mislimo, osećamo na isti način? Ko može da kaže šta je dobro za svet i šta je to? Suočimo se sa svetom; destrukcija, pohlepa, genocid, ekonomski slom ne može i neće biti rešen, dok se čovek ne suoči sam sa sobom i ne Radi, kako bi stekao poznavanje sebe iza obožavanja ega. Čovečanstvo je duboko kondicionirano kulturom, društvom, religijom, medijima, nacionalizmom, obrazovanjem, vladom i svim vrstama iluzornih verovanja.

Pre nego što budemo mogli da ponudimo bilo kakvo rešenje, treba da postanemo svesni tog kondicioniranja i obavimo Rad, koji je neophodan da bismo istinski razumeli sebe, sa svojim mehaničkim, reaktivnim ponašanjem, emocionalnim zavisnostima i sklonošću da automatski odbijemo informacije koje su u suprotnosti sa našim pogledom na svet. Iskren rad na sebi zahteva trud i hrabrost da se čovek odupre društvenom kondicioniranju i programiranju kao i lažima, koje govori sebi da bi se uklopio. Ako je čovek iskren prema sebi, taj proces će neizostavno voditi do toga da se suoči sa lažima u svetu i on sve više počinje da vidi svet onakvim kakav jeste, ne kakav pretpostavlja da jeste ili bi voleo da bude. Ti rezultati u rastu svesti i budnosti pomeraju čoveka od subjektivnosti ka objektivnijem pogledu na svet, odvajanju od lažnog kondicioniranog sebe i priklanjanje višem sopstvu, koje počiva na istini, znanju i, što je najvažnije, ljubavi, koja je više stanje bića, a ne jednostavno emocionalno stanje. Što objektivnije vidimo sebe i svet, to će mudriji biti naši izbori i rezultirajuće akcije će imati pozitivan uticaj.

Ovaj rad se mora obavljati iznutra i spolja, jer je oboje povezano. Nalik Nejlu, koji se „budi“ u filmu „Matriks“, prizor nije obavezno prijatan, kada se buferi i programi isključe. Samo istina će nas osloboditi. Jednom kada budemo mogli da vidimo, pogotovo neprijatne aspekte naše realnosti, koje toliko ljudi pokušava da ignoriše, bolje ćemo razumeti šta treba da radimo.

"Buđenje je moguće za one, koji ga traže i žele, za one koji su spremni da se bore sa sobom i da rade na sebi tokom veoma dugo vremena i veoma uporno kako bi ga postigli."

G.I. Gurdjieff

Neophodnost da upoznamo sebe su naglašavali mnogi mudraci u drevnim učenjima tokom hiljada godina. Međutim, dubina tih učenja i rad, neophodan da bi se postigla viša stanja svesti, je izobličen i razvodnjen u „new age“ - areni i današnjim pokretima, od kojih su neki osmišljeni sa ciljem da ljude drže dalje od istine. Dezinformacije koriste sile, koje su infiltrirane ne samo u političke partije i progresivne organizacije, već i u New Age pokret.

“Ono što sledi je manipulacija duhovnih vrednosti i stremljenja. Nije slučajno da smo poslednjih godina videli novu religijsku misao. Religiju pristajanja i pasivnosti: vere u proces; sve što se događa i treba da se dogodi; opirati se znači biti negativan, biti uplašen, biti nesvestan. Sjajan recept da se ubede starosedeoci da predaju ključ od kraljevsta, veoma dobar, mudar način manipulacije.“

– M.V. Summers

Religija (svaka pogrešna interpretacija univerzalne istine) je vekovima kontrolisala društvo. Čini se da je New Age - pokret sa svojim mnogobrojnim iskrivljenim učenjima postao nova globalna religija, usmeravajući neke ljude ka samozadovoljstvu i povinovanju uz pojednostavljeno razumevanje „svi smo jedno“ ili „sve što nam je potrebno je ljubav“. Mnogi ljudi već veruju da su budni i svesni, dok u stvari samo sanjaju da su budni. U stvari, ono što danas vidimo u nekim New Age – pokretima je nalik sledbenicima neke dogmatske religije, slepo verovanje, željno mišljenje, emocionalne projekcije i nedostatak kritičkog razmišljanja.

Efikasna dezinformacija uvek sadrži veliku količinu istine, da bi uljuljkala tragaoca u laži i držala osobu podalje, zadržavajući je u nekoj vrsti subjektivne „tunelske vizije“. Isto se može reći za mnoge gurue samo-pomoći i mnoge druge, koji tvrde da poznaju put do neba u vidu izobilja, koji su tu kako bi vam pomogli da pomognete sebi, dajući vam tehnike da privučete i manifestujete novac, ostvarite vezu, nađete perfektan posao, partnera itd. dok oni prave milione na očaju ljudi, koji tragaju za srećom i izlazom.

“Čovek mora imati rezultate, istinske rezultate u svom unutrašnjem i spoljašnjem životu. Ne mislim na rezultate, za kojima teže moderni ljudi u svojim stremljenjima ka samo-razvitku. To nisu rezultati, već samo ponovno aranžiranje psihičkog materijala, proces, koji budista naziva „samsara“, a koji se u Bibliji naziva ’prah’.“ – Jacob Needleman

Ako pogledamo dublje u neke od tih učenja o samo-pomoći, možemo videti da ona uglavnom apeluju na ego sa njegovim kondicioniranjima i buferima. Ona promovišu pokretanje želja „Imam najbolje od svega“ ili „Sve što taknem se pretvara u zlato!“, bez ikakvog pokušaja da se razume odakle one dolaze. U stvari, ono što se danas prodaje kao duhovnost i rad na sebi je potpuno suprotno od predaje ezoterijskih tradicija. To je pre bekstvo od toga da svet i sebe vidimo kakvi jesu. Pravi rad na sebi nije „šetnja kroz park“ uz manifestovanje čovekovih želja.

“Cilj svakog ezoterijskog rada mora biti objektivnost, prvo u pogledu našeg razumevanja samih sebe, a zatim o tome, kako naši filteri i programi krive sliku o svetu. Pravo ezoterijsko učenje se zbog toga neće fokusirati samo na „Know Thyself”, već će pružiti i znanje o našoj realnosti. Ukoliko jedan od tih aspekata nedostaje u učenju, onda možete biti sigurni da je ono nepotpuno, a nepotpuno učenje, pa i ako je takvo usled ignorantnosti učitelja, makar i nesvesno, je opasno.“– Henry See

Time se ne želi reći da svi prominentni autori i učitelji namerno vode na krivi put. Oni sami mogu biti prevareni i ne znajući širiti dezinformacije, čak i uz najbolje namere. Većina njih ima više znanja o marketingu i prodaji sebe nego razumevanja duhovnog rada. Nije sve crno-belo, već su laži pomešane sa istinom, tako da je pronicljivost ključ. Istina o našem svetu i čovečanstvu je potiskivana hiljadama godina i njeno otkrivanje sigurno neće doneti Opra u nekoj od narednih emisija.

“Mnogi postaju popularni zato što govore i pišu redukcionističkim stilom, koji složene i uznemirujuće informacije svodi na konzervirane formule o tome šta duhovni razvitak navodno predstavlja. Radovi desetine takvih New Age - autora bi se mogli sažeti u jednu veću knjigu pod naslovom: “Kako da postanete svesni dubina svoga bića, ne remeteći rutinu svog komfornog života”. – Lew Paz

“Ne može se doći do svesnosti bez bola. Ljudi će učiniti sve, koliko god to bilo apsurdno, da bi izbegli da se suoče sa svojom dušom. Čovek ne postaje prosvetljen, zamišljajući figure od svetlosti, već iznoseći tamu na svetlo svesti.“ C.G. Jung

Neophodnost da se vidi istina o sebi i svetu i da se deluje na osnovu toga mora doći od nas samih. Niko to ne može učiniti umesto nekog drugog i niko ne može naterati nekog drugog da to učini, dok čovek sam ne shvati veličanstvenost vremena u kome živimo. Slobodna volja nije istinski slobodna, dok čovek deluje iz svoje uslovljene ličnosti. Ljudi, koji ne poznaju sebe, će nastaviti da žive u samouzrokovanom zatvoru, zatvoru bez rešetaka i zidova, veličajući svoje vođe kao spasitelje, nalik globalnom štokholmskom sindromu, obožavajući i braneći one koji ih drže zatočenim. Oni postaju alatke matriks-mišljenja da su slobodni, dok u stvari samo reaguju mehanički na spoljne uticaje i akumulirano kondicioniranje. Nikakve promene se neće postići gledanjem najnovijih videa o zaverama, praćenjem New Age – učenja i dubioznih kanalisanih materijala, meditiranjem na ljubav i svetlost, težnjama ka održivim rešenjima ili protestima sa transparentima i sloganima. Da, neki od njih mogu pokrenuti i posaditi seme svesnosti, ali konačna promena se događa samo kada se sami promenimo i odvojimo laži od istine iznutra i spolja. Samo tada ćemo biti u stanju da vidimo svet kakav jeste bez filtera poricanja, željnog mišljenja, lažnih nada i pogrešnih interpretacija usled iskvarenog stanja bića. Da bismo videli istinu u svetu, potrebno je da vidimo istinu u sebi i prestanemo da sebe lažemo. Samo tada ćemo biti u stanju da činimo i delujemo u skladu sa njom.

"Ono što će doneti mir je unutrašnja transformacija, koja vodi do spoljašnje akcije. Unutrašnja transformacija nije izolacija, nije povlačenje od spoljašnjeg delovanja. Naprotiv, pravilno delovanje može postojati samo uz pravilno mišljenje, a nema pravilnog mišljenja bez poznavanja sebe.

“Bez poznavanja sebe nema mira. Svaki ideal je samo bekstvo, izbegavanje onoga što jeste, poricanje onoga što jeste. Projiciranje ideala sprečava direktno delovanje na osnovu onoga što jeste. Da bi se imao mir, moramo da volimo; moramo početi da živimo ne neki idealni život, već da vidimo stvari kakve jesu, da delujemo na njih, da ih transformišemo.

“Dok god svako od nas traga za psihološkom sigurnošću, fiziološka sigurnost, koja nam je potrebna, hrana, odeća i sklonište je uništena. Neki od vas će klimnuti glavom i reći: ’Slažem se.’ i izaći i činiti potpuno isto, što ste radili proteklih 10 ili 20 godina. Vaša saglasnost je samo verbalna i nema značaja, jer bede i ratovi u svetu neće biti zaustavljeni vašom usputnom saglasnošću.

“Oni mogu biti zaustavljeni samo ako shvatite opasnost, ako shvatite svoju odgovornost, ako je ne ostavite nekom drugom. Ukoliko shvatite patnju, ako vidite hitnost momentalne akcije i ne odlažete, tada ćete transformisati sebe.“
J. Krishnamurti

Tokom ovog perioda tranzicije odvija se buđenje, bez sumnje, međutim, mi smo istovremeno i u dobu obmana i ako ljudi ne spoznaju sebe, pogrešno će zameniti realnost za iluziju i iluziju za realnost. Termin „buđenje“ treba pažljivo razmotriti, jer se ljudi mogu prosto probuditi u drugom obliku iluzije i sanjati o buđenju, dok i dalje spavaju. Sa druge strane, rad na sebi se lako može preobraziti u narcisoidnu aktivnost, ako je neko suviše usredsređen na sebe i nema mrežu, koji mu može pružiti objektivnu povratnu reakciju i odraz. Rešenja, koja danas prezentuju različiti pokreti i ljudi sa dobrim namerama, nisu loša po sebi, međutim bez dubokog rada na sebi, koji je zaista potreban za promenu, ništa se suštinsko neće promeniti i sva ta mnogobrojna rešenja će postati kule u vazduhu.

To je, dakle, preduslov za potragu za istinom u svetu, jer čovekova percepcija mora biti čista da bi se odvojila istina od laži. Iskreni rad na sebi ide ruku pod ruku sa sagledavanjem globalnih događaja, koje ignorišu mnogi samoproklamovani svesni ljudi, koji žele bolji svet. Bio to 9-11, cionizam, psihopatija i ponerologija, NLO-fenomen i mnoge tajne u sadašnjosti i prošlosti, mnogo je toga sa čime se moramo suočiti pre nego što počne da se manifestuje neki „golden age“. Ime igre je suzbijanje znanja. Postoje tragovi i ćorsokaci na putu ka svesnosti i postoje sile, koje čine sve što mogu da bi zadržale čovečanstvo u snu. Nije slučajno da je toliko važnog ezoterijskog znanja isfiltrirano i potisnuto od strane današnjih pokreta duhovnosti, svesnosti i New Age. Znanje štiti – ignorantnost vodi u opasnost.

“Pokušaj za trenutak da prihvatiš ideju da nisi ono što veruješ da jesi, da precenjuješ sebe, u stvari da lažeš sebe. Da uvek lažeš sebe, u svakom trenutku, čitavog dana, čitav svoj život. Da to laganje upravlja tobom do takvog stepena, da više ne možeš da ga kontrolišeš.

“Ti se zaklinješ lažju. Ti lažeš, svuda. Tvoji odnosi sa drugima – laž. Tvoje vaspitanje, tvoji običaji – laž. Tvoja učenja – laž. Tvoje teorije – laž. I ono što misliš o sebi – takođe laž.

“Ali se nikada nećeš zaustaviti u tome što radiš i što govoriš, jer veruješ u sebe. Posmatraj bez predrasuda, prihvatajući za trenutak tu ideju o laganju. I ako posmatraš na taj način, plaćajući sobom, bez samo-sažaljenja, dajući sva svoja prividna blaga za trenutak realnosti, možda ćeš u sebi iznenada ugledati nešto što do tada nisi video.

“Videćeš da se razlikuješ od onoga što misliš da jesi. Takođe ćeš videti da ste dva. Jedan koji nije, ali zauzima mesto i igra ulogu drugog. I jedan koji jeste, ipak suviše slab, toliko nematerijalan, da nestaje odmah po pojavljivanju. On ne može da podnese laži. Najmanja laž čini da nestane. Ne bori se, ne pruža otpor, poražen je unapred.

“Uči da gledaš, dok ne budeš video razliku između svoje dve prirode, dok ne budeš video laži, prevaru u sebi. Kada budeš video svoje dve prirode, toga dana, u tebi, istina će biti rođena.”

Jeanne de Salzmann



ČETVRTI PUT - VODA

Verujem da svaki čovek ima istinski zadatak u životu i da je taj zadatak na neki način povezan sa pomaganjem drugim bićima. Ili možda mnogo bolje – budući da je “pomaganje” često skopčano sa mnogim igricama moći i manipulacijom – jednostavno služenjem drugima. Taj zadatak je često skriven u našim zanimanjima, pozivima, zatomljen jurcanjem za zaradom, za uspehom i priznanjem, šćućuren u našim talentima i darovima. Učitelji, iscelitelji, komunikatori, umetnici, poljoprivrednici ili krojači, baštovani i graditelji... koliko god da smo uspešni, koliko god da dobro zarađujemo, nećemo osetiti pravo životno ispunjenje ukoliko ne napipamo taj zadatak i dok ne počnemo da učimo lekcije u vezi sa njim. Ako ste u potrrazi za svojom dharmom, u nastavku sledi jedan januarski poklon sa
 

Esoteric Talks.

James Parkinson - Voda

Videti kakvi jesmo nikada nije bilo zabavno niti lako. Ukoliko jeste, verovatno nismo videli kakvi zaista jesmo, već smo odvedeni u zemlju fantazije, praćeni dvojicom džinovskih vodiča, Ponosom i Sujetom.  Međutim ponekad, ukoliko smo iskreni i sledimo instrukcije Rada, dobijamo uvid u nešto Realnije od uobičajenih slika, nastalih preko našeg kontakta sa životom i drugim usnulim ljudima oko nas. Ukoliko smo u sebi obrazovali temelj, koji će podržati takav uvid, možemo sakupiti dovoljno snage i hrabrosti da bez oklevanja pogledamo u ono, što nam te ezoterijske ideje kažu o nama samima.

To jutro je bilo jedno takvo jutro za mene. Vodilo bi u zabludu, ispričati to bez podsećanja da nijedan trenutak u Vremenu ne stoji sam. Naše putovanje je nalik letu zvezda. Svaki korak je određen prethodnim i vodi do narednog. To jutro je nastupilo kao i svako drugo. Razumevanje, koje je došlo sa tim jutrom, je sasvim druga stvar. Mora biti pripreme za takvo razumevanje, jer novo Razumevanje mora imati nešto Realno kao temelj na kome će biti izgrađeno. Ezoterijska Istina nas povezuje sa osnovom Realnosti, na kojoj može počivati novo Razumevanje. To Razumevanje nam za uzvrat može pružiti novo Značenje života i nas samih. Značenje, koje dobijamo od života, preko pet čula, se veoma razlikuje od značenja koje nam ezoterijske ideje daju o nama samima. Unutrašnji razvitak, transformacija zavisi od novog Značenja. Bez njega ništa ne može biti drugačije od onoga kakvo je sada.

Shvatanje je došlo u slikama pre nego u rečima, tako da ću te scene podeliti sa Vama. Pošto slika vredi hiljadu reči, to može potrajati duže nego što bih želeo. Na sreću, Džejms je naučio da nije važno šta se njemu dopada ili ne dopada. To ne menja ništa osim unutrašnjeg stanja mirnog prihvatanja u negativni otpor. Svako od tog poklona može uzeti ono što on ili ona smatraju vrednim u skladu sa svojim nivoom Bića i Razumevanja.   

Scena koja se razvila pred mojim očima, prikazivala je Džejmsa, kako stoji kraj izvora sa konopcem u ruci i krčagom, privezanim za njega. Bilo je moguće razumeti ga iz trenutka u trenutak, ali ne onako, kao kada bih bio on. Njegov posao je bio relativno jednostavan, ako ne i lak. Kada bi neko došao i zamolio za vodu, trebalo je da spusti krčag u vodu, dopusti da voda uteče u njega, podigne ga i da vodu toj osobi ili osobama. Činilo se da u tim prvim fazama uopšte nije svestan, jer je sva njegova svest bila upetljana u želju da preživi i uspe da stekne prihvatanje i potvrdu od onih sa kojima je zamišljao da radi. Uf. Slika se brzo menjala, ali bez zvuka, kako bi se očekivalo na filmu. Umesto zvuka stajalo je znanje, koje je ispunjavalo moja unutrašnja čula na način na koji zvuk nikad ne bi mogao.

Kako je razumevanje napredovalo, Džejms se postepeno menjao. Tokom godina naučio je više o svom poslu, kako direktnim iskustvom, tako i onim što su mu drugi rekli. Mnogo toga što je naučio je trebalo ostaviti, jer je bilo nepotrebno ili pogrešno. Najzad, da li je krčag bio moderan ili običan, nije bilo važno. Kada je ta određena lekcija naučena nije moguće reći. Potrebno je tačno dvadeset dva meseca trudnoće da mladunče slona dostigne tačku rođenja. Period trudnoće za neke lekcije može trajati nekoliko godina ili duže. Ponekad se naizgled ne događa ništa, dok se promene odigravaju izvan naše svesti.  

Održavanje krčaga čistim iznutra je postalo važnije od njegovog spoljašnjeg izgleda. Ono što je bilo važno je bila voda. Naučio je da njegov posao nije da izaziva žeđ ili znatiželju prolaznika, nabrajajući njene mnoge prednosti, niti da menja vodu za novac.  Takođe, nije bio ni da zabrani plaćanje. Naučio je da treba da je ponudi besplatno. Reč besplatno nije mogla da sadrži svo značenje lekcije, koje je bilo duboko kao i sam izvor.

Džejms je sreo ljude koji su došli po vodu i pošto bi je primili, stavili bi je u flaše i prodavali je. Drugi su tvrdili da ima magična lekovita svojstva i prodavali su vodu, koju su dobili besplatno, pa zelenaškim cenama. Na početku, to ga je veoma uznemiravalo i on se trudio da to spreči. Kasnije je naučio da to nije njegov posao. U početku voda je bila korišćena pretežno za kupanje, pranje odeće i slično. Činila je da stvari izgledaju bolje, čistije, atraktivnije. Kada su ljudi počeli da koriste vodu, koju je izvlačio, da naprave slatko, obojeno piće, koje su prodavali žednima, on je učio, ponekad bolno, da nije njegov posao da brine o tome šta ljudi rade sa vodom. Drugi su vodi dodavali aditive, koji su je činili otrovnom i opasnom po one, kojima su je davali. To bi prouzrokovalo probleme kada bi se ljudi razboleli i optužili Džejmsa da daje lošu vodu. Vremenom je naučio da ne sme napuštati svoje mesto da bi izbegao nepravdu.

Nažalost, posle nekog vremena sam video Džejmsa ponosnog na ono što čini, kao da je on bio taj, koji je to činio. Kao da je voda došla od njega, kao da nije bio samo sluga. Uf. To je bilo teško posmatrati i obuzeo me je sram. Kako se film odvijao, posmatrao sam Džejmsa kako se bori i grize, praveći jednu grešku za drugom, dok najzad nije naučio šta njegov posao istnski treba da bude. Tužno, Džejms se godinama gorko žalio zbog svog posla. To je takođe bilo teško posmatrati. Želeo je da izabere ko je vredan vode a ko ne. Želeo je da se uveri da ljudi koriste vodu kako je on smatrao da treba da bude korišćena u skladu sa svojim ograničenim razumevanjem. Konstantno je jadikovao zbog ljudi koji ne razumeju, ne poštuju, ne žele vodu, već daju prednost šarenoj, zašećerenoj tečnosti koju su nudili drugi. Takođe se žalio zbog načina, na koji je korišćena. Konačno, Džejms je naučio da prosipanje celog krčaga vode na glavu neke osobe nije neophodno niti je od pomoći. Naučio je da održava krčag čistim i uže u dobrom stanju. Tokom decenija, što više vode je davao, to je više učio o  služenju. Morao je da nauči da nije važno ko traži vodu, niti šta nudi za uzvrat. Ništa od toga nije moglo da utiče na njegov glavni posao, a to je bilo da podigne krčag iz izvora i slobodno da svakome ko traži. 

Nakon onoga što se činilo kao dug period, on je video da i sam može da pije vodu i da je to od velike koristi. Ne samo da ga je fizički osvežavala, već je postepeno počela da se pročišćava iznutra. Bila je to dobra voda. Voda, uzeta u sebe, a ne tek prolivena spolja preko tela da bi ono izgledalo bolje i lepše, učinila je njegov posao manje radom a više blagoslovom za njega i druge.

Pošto razumevanje, kao i pokretne slike, ne ostaje sa nama kada slike izblede, moramo se potruditi da zapamtimo ono što nam je prikazano. Moramo uzeti makar i najmanji deo celine koji možemo razumeti i dobro ga upotrebiti u svakodnevnom životu. Nikada ne znamo kada bi razumevanje moglo doći, kada ćemo sledeći put dobiti kratak uvid u to kakvi zaista jesmo, nezavisno od naših slika, koje nas veličaju i koje volimo više od manje prijatne realnosti o tome kakvi zaista jesmo. Naravno, biće onih, koji neće razumeti to što sam podelio. Neki će reći da je tu više Ponosa i Sujete. Kako mogu reći da to nije tačno? Ko je od nas slobodan od Ponosa i Sujete? Posle viđenja nečeg ovakvog ne mogu reći da nisam pod uticajem ta dva ogromna džina. Jedino mogu reći da ne želim da budem. Neko vreme ću verovatno hramati okolo, kao da imam šljunak u cipeli koji čini da hodam uz teškoće. Konačno ću zaboraviti šta mi je pokazano i jurnuću u život praveći iste greške koje sam pravio u prošlosti. Greške, koje ne bi trebalo da se ponavljaju, ali hoće. Jedina nada, koju mogu izvući za sebe i možda podeliti sa vama ako to želite, je da neću zaboraviti baš sve od toga. Nešto će ostati i to nešto će napraviti razliku.

Suviše malo, suviše kasno, ali nešto.  

VIŠI VODONICI I ČOVEKOVA TELA

Jedno razmatranje “večne teme” u skladu sa mojim sadašnjim razumevanjem.
I još jedan deo u priči o traganju: 

ČETVRTIM PUTEM - pdf

Piše: Jelena

Prema ezoterijskim učenjima čovek poseduje četiri tela: fizičko, emocionalno (astralno), mentalno i kauzalno. U terminologiji Četvrtog puta koriste se izrazi prvo, drugo, treće i četvrto telo, odnosno kesdjan- telo za astralno i telo višeg bića (Higher Being Body) za mentalno, kako ih G. naziva u “Belzebubu”.  Za razliku od mnogih drugih disciplina, Četvrti put uči da čovek 1, 2 i 3 poseduje samo fizičko telo potpuno razvijeno i organizovano, a da preostala tri postoje samo kao potencijal. Šta to konkretno znači? 

Da li je potrebno da stvorimo neke misteriozne dodatke ni iz čega? U stvari, ako odustanemo od pokušaja da spolja napipamo neke nove izrasline i umesto toga usmerimo pogled unutra, uočićemo već sada kretanje živo kao u kapljici vode ispod mikroskopa. Razaznaćemo mnoštvo osećaja, koji se neprestano smenjuju, reagujući na spoljne podsticaje i hemiju organizma. Pogledajmo dublje i prepoznaćemo neprekidan tok mentalne energije, koja neprestano menja pravac. Međutim, dok naše fizičko telo predstavlja svrsishodno jedinstvo sa finom, funkcionalnom povezanošću između i najmanjih delova, koji svi služe celini, nikakva slična organska povezanost ne postoji između naših osećanja ili naših misli. One izranjanju nasumično, sledeći mehaničke reakcije, međusobno nepovezane i rasute, „komadići“ emocionalne i mentalne supstance, nezavisni jedni od drugih, koje i najmanji spoljni potres dovodi do sasvim nasumičnog kretanja. Ako bismo pokušali da ih zamislimo kao telo, bila bi to amorfna masa, iscepkana i rasuta, u kojoj neprestano dolazi do ogromnih gubitaka usled „eksplozija“ iznenadne ljutnje, stvaranja „virova“ nekontrolisanog maštanja uz ogroman otok energije i formiranja „naslaga“ od nataložene uvređenosti, sujete i iluzija. U nerazvijenom stanju svaka naša misao i osećanje je odvojena i nezavisna od celine i predstavlja odgovor na uticaje spolja, a iznutra ne postoji ništa organizovano što bi moglo da se odupre stimulansima života i našim mehaničkim reakcijama na njih. Setimo se da je G. gotovo čitav svoj sistem postavio kao materijalan i slobodno nastavimo sa ovom analogijom. Latinska reč za telo - „corpus“ -  nas usmerava na isti trag: ona sadrži i značenje „celina, jedinstvo“.

Tako bi odgovor na goruće pitanje o tome, da li čovek poseduje suptilna tela ili ne, možda mogao da potraži put između dva ekstrema materijalizma i new age-a. I da i ne. Posedujemo sve što je potrebno za stvaranje viših tela, ali na nama je da tu spupstancu organizujemo u svrsishodnu celinu uz takvu finu interakciju između njenih delova kakva već postoji u našem fizičkom telu. Postepeno stvaranje ovih tela se verovatno može povezati sa ostvarenjem stanja svesti, mogućih čoveku - samosvesti i objektivne svesti - i Pravog Ja – Volje. Takođe se verovatno može povezati sa uspostavljanjem stabilnije veze sa Višim emocionalnim centrom i Višim intelektualnim centrom. Možemo razmišljati o njima vozilima, neophodnim da bi se manifestovala ta viša svojstva.

Četvrti put uči da je čovek kakav jeste potpuno obrnut od onoga što bi mogao i što bi trebalo da postane. Kod pravog čoveka individualizovana Volja upravlja mišljenjem, koje sledi svesnost, mišljenje i inteligencija rukovode emocijama, koje pružaju motivacioni pokretač fizičkom telu.

Razvijen čovek ili Čovek koji ispunjava volju: svestan čovek 
- „Gospodar“ - ’Ja’ – Svest – Volja, 4. Telo    
- Misaone funkcije – koje slede svest i volju, 3. telo;      
- Emocionalna snaga i želje – koje slede misli i inteligenciju, 2. telo;                             
- Telo koje sledi želje i emocije, koje su predmet inteligencije, 1. telo;
 -Život

 Za razliku od pravog čoveka, kojim upravlja njegova individualizovana volja, čovekom-mašinom upravlja splet proizvoljnih životnih okolnosti. Fizičko telo prima slučajne šokove iz okruženja (čulne podsticaje), koji izazivaju emocionalne reakcije u skladu sa ranijim programiranjem. Ove emocionalne reakcije pokreću međusobno nepovezane „misli“ od kojih svaka kaže „Ja“, maskirajući se u volju. U ovom slučaju nema četvrtog tela, nema tela volje, tu je samo zbrka malih, konfliktnih, trenutnih volja, stimulisanih neuređenim emocijama i mislima.

Život -
-    Fizičko telo, automat, koje deluje prema spoljnim uticajima;
-    Osećanja, koja proizvodi automat;
-    Misli, koje potiču iz osećanja;
-    Različite i kontradiktorne ’volje’, stvorene željama.

U „Potrazi za čudesnim“ Gurđijev kaže: „Zamislite posudu ili retortu ispunjenu različitim metalnim parčićima. Parčići nisu povezani jedni sa drugima ni na koji način i svaka slučajna promena položaja retorte ili posude, svaki slučajni udar, koji ona primi, menja relativni položaj parčića u neredu. Ukoliko se retorta protrese, onda se parčići, koji su na vrhu, mogu pojaviti na dnu, a oni sa dna mogu isplivati na vrh. Ne postoji ništa stalno u položaju parčića i pod takvim okolnostima i ne može biti ničeg stalnog. To je tačna slika našeg psihičkog života, koji se menja svakoga trenutka. Svaki sledeći trenutak može promeniti položaj komadića, koji je na vrhu i postaviti na njegovo mesto drugi, koji je često njegova suprotnost. Nauka naziva to stanje parčića stanjem mehaničke miksture. Suštinska karakteristika interakcije komadića jednih sa drugima u tom stanju mešavine je nestabilnost te interakcije i njena varijabilnost.

Nemoguće je stabilizovati interakciju parčića u stanju mehaničke mešavine. Ali može se odigrati fuzija komadića; priroda parčića to čini mogućim. Da bi se to učinilo, ispod retorte se mora upaliti posebna vrsta vatre, koja će, zagrevajući i stapajući parčiće, najzad dovesti do njihove fuzije. Spojeni fuzijom na ovakav način, parčići neće više predstavljati mehaničku mešavinu, već stanje hemijskog jedinstva. I oni se više ne mogu odvojiti tim jednostavnim metodama, koje ih razdvajaju i čine da promene mesto dok su u stanju mehaničke mešavine. Sadržaj retorte je fuzijom postao nedeljiv, ’individualan’. To je slika formiranja drugog tela. Vatra, kojom se postiže fuzija, je u čoveku proizvedena trenjem, borbom između ’da’ i ’ne’ unutar njega.“

Međutim, među mehaničkim ljudima nije retka pojava čoveka kod koga se fuzija odigrala spajanjem posebno naglašenih svojstava lažne Ličnosti, krutih pogleda na svet, isključivosti ili određenog fanatizma. Bez kontakta sa Višim centrima i Izvorom preko njih ova vrsta fuzije će rezultirati iskrivljenim oblikom bez empatije, zahvalnosti i poštovanja. Da bi se smer kretanja istinski promenio, potrebno je da se u čoveku obrazuje nešto, što čuva organsku vezu sa onim suštinskim u nama, nešto, što može da se odupre životu i može da kontroliše čoveka iznutra. Promena se tako ne može ostvariti odlukama Ličnosti da popravi neke stvari u sebi ili postane čvršća, odlučnija, emocionalnija ili humanija. Promena na jednom kraju izaziva sasvim neočekivane posledice na drugom. Autentična promena se odvija tako što posle duge prakse samo-posmatranja i osvetljavanja unutrašnjeg prostora Rad počinje da deluje u nama i, budući da sam predstavlja kristalizovanu, organsku celinu, počinje da uređuje unutrašnji prostor. Istinska promena odvija se onda, kada Ličnost pod uticajem posmatračkog Ja, sastavljenog od malih Ja, koja zajedno praktikuju Rad (zamenik nadzornika) počne da se povlači i postaje pasivna da bi Suštini omogućila razvoj. Tada umesto bitke malih Ja za prevlast i dominaciju i njihovih reagovanja na spoljne stimulanse, ona počinju da se pokoravaju unutrašnjem glasu i stavljaju svoj potencijal Suštini na raspolaganje.

Drugo telo tako ne može biti sačinjeno od delova Ličnosti, već samo od onog najautentičnijeg i najiskrenijeg u nama. I mada je reč o unutrašnjim, psihičkim procesima, oni se mogu izraziti merljivim odnosima. Pamćenje sebe, neidentifikovanje, uzdržavanje od unutrašnje konsideracije, neizražavanje negativnih emocija imaju sasvim konkretno, opipljivo dejstvo u našoj alhemijskoj fabrici i pokreću pregrupisanje elemenata.  

***

William James Thompson navodi još jedno važno opažanje u vezi sa višim telima:
„Poređenje između brojeva vodonika, povezano sa različitom materijom tela i gorivom, povezanim sa višim centrima će pružiti jasniju definiciju njihovog odnosa. Smeštajući tela na različite nivoe na oktavi kreacije Gruđijev je dao narednu asocijaciju:  

Absolut
Svi svetovi
Sva sunca                      Četvrto telo         6 zakona     [H.6]
Sunce                           Telo višeg bića     12 zakona     [H.12]
Sve planete                   Kesdjan telo        24 zakona     [H.24]
Zemlja                          Fizičko telo         48 zakona     [H.48]
Mesec”
(William James Thompson, “J.G.Bennett‟s Interpretation of the Teachings of G.I.Gurdjieff: a study of transmission in the fourth way”)

Vodonici sa manjim brojem označavaju supstance bržih vibracija i suptilnije prirode. Usled nepravilnog rada naše “mašine” mi ne proizvodimo dovoljno finih materija. Tek Rad na sebi, u vidu “vatre”, koja zagreva parčiće u retorti i podstiče fuziju, će pokrenuti procese kristalizacije. Reč je o psihičkim procesima, tokom kojih se odvija razlaganje grubih supstanci i njihovo pretvaranja u fine.  Ovaj proces psiho-spiritualne alhemije je predstavljen u vidu dva svesna šoka u Gurđijevljevom opisu ljudske fabrike i transmutaciji materija u skladu sa Zakonom oktava (vidi “Četvrti put/ oktave ishrane”).

Uobičajen rad ljudske fabrike omogućava proizvodnju veoma malih količina viših vodonika, koji uglavnom bivaju brzo potrošeni pogrešnim radom “mašine”. Tek Prvi svesni šok – pamćenje sebe – omogućava da se oktava vazduha nastavi ka fa 24 i da alhemijska fabrika počne da proizvodi finije supstance, sposobne da manifestuju viša svojstva.

Kako ga Uspenski opisuje u “Četvrtom putu”, Drugi svesni šok je neophodan na mestu gde se mi 12 oktave utisaka i si 12 oktave hrane zaustavljaju u svom razvoju. Da bi se njihov razvitak nastavio potreban je šok – bočna oktava – putem koga bi se mi 12 oktave vazduha razvilo u fa 6, a si 12 oktave utisaka u do 6. Potrebna je fina energija 12. stepena, ona koju sadrže emocije. Međutim, u našem uobičajenom stanju samo negativne emocije dostižu potrebnu jačinu i Drugi svesni šok praktično znači rad na njima. Neidentifikovanje i praksa konstatacije u trenutku pojave negativnih stanja unosi svetlo u naš unutrašnji prostor, zaustavlja kompulziju i podstiče razlaganje negativnih emocija i oslobađanje energije dovoljno visokih vibracija. Verujem, dobar razlog da od srca zahvalimo svim “malim mučiteljima” i lažnim prijateljima, koje smo sreli u životu.

***

Sumnjam da će se dotok finih H ispoljiti kao dobro ispolirane čakre, svetleća aura ili sposobnost manifestovanja novog BMW-a. Moj je cilj daleko skromniji. “Da ovladam sobom” – rekao je jedan od Gurđijevljevih učenika na pitanje o cilju. “E, to je nešto u čemu Vam mogu pomoći.“  odgovorio je Gurđijev.

U čemu nam Rad u stvari može pomoći? 
Pokušajmo da to ustanovimo Radeći.

„Follow the path to the end, see what happens, see what changes
take place within you, and what light begins to dawn in you."
— Maurice Nicoll —

ČETVRTI PUT - SADAŠNJI TRENUTAK

THE PRESENT MOMENT  (januar 1966.)
J.G.Bennett

(http://www.gurdjieffdominican.com/presentm.html)

Sadašnji trenutak je naš život ili naša realnost. Izvan tog sadašnjeg trenutka sigurno postoji veća realnost, ali mi ne učestvujemo direktno u njoj. Naš sadašnji trenutak se otvara i zatvara. On može postati veoma malen, kada je sve prisutan tek fragment iskustva. Može se i otvoriti i mi možemo postati direktno svesni kako to čini. U terminima svesnosti, možemo biti svesni više ili manje i moguće je izaći izvan našeg sopstvenog iskustva i prodreti iza sopstvenog života. Ljudi obično razmišljaju o sadašnjem trenutku u terminima svesnosti, ali mnogo važnija strana ima veze sa odlukama i voljom. 

ČUDESNO SEME - DR VANDANA SHIVA

„Kada shvatimo da u prirodi i nama postoje unutrašnje snage samoorganizacije i sopstvene dinamike razvoja, tada stičemo sposobnost da dovedemo u pitanje prapagandu države i privrede i da se smejemo gluposti reklamnih strategija, koje žele da kolonizuju naše mozgove. I to onda zaista jeste „duhovna revolucija“. Jer šta je duhovnost? Duhovnost upravo i označava našu sposobnost da razvijemo unutrašnje resurse i da duhovno ojačamo protiv svih oblika nasilja i ograničenja, koji bi inače vodili do apatije, blokade i straha.“ 
Vandana Shiva

 
Prof. Dr Vandana Šiva, doktorka nauka kvantne fizike, indijska naučnica, feministkinja i harizmatična „Grass-roots“-aktivistkinja, pisac i traženi predavač, se već decenijama uz veliku kompetenciju i entuzijazam zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti, „nenasilnu poljoprivredu” i bori protiv plasmana genetski manipulisanog semena, patentiranja biljaka (pravo na intelektualnu svojinu nad semenom) od strane velikih agrarnih koncerna, hemijskog rata protiv prirode i uspostavljanja kontrole nad najvažnijim resursima od strane manjine. „Zemlja pripada svima nama. Ali neki veliki koncerni imaju iluziju da planeta pripada njima. Zagađuju atmosferu ugljendioksidom, zagađuju reke, grabe prirodne resurse.“

ČETVRTI PUT - O NASILJU III

• Maurice Nicoll
  Commentaries V
• IDEJA NASILJA U RADU
  Amwell 07.01.1950.

U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina rečene mnoge stvari u vezi sa činjenicom da negativne emocije vode do nasilja. Čovek i žena, koji postanu plen negativnih stanja, počinju, recimo, sa samosažaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija na događaje života. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija leži nasilje. I budući da Rad tako mnogo govori o važnosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, možete razumeti da je u stvari rečeno da treba da prevaziđemo nasilnog čoveka, nasilnu ženu u sebi.

ČETVRTI PUT - O NASILJU II

Maurice Nicoll
(Commentaries III) 

Great Amwell House, 31. maj 1947.

O NASILJU I RAZUMEVANJU   

Suprotstaviću Nasilje Razumevanju. Nasilje je antiteza Razumevanju. Sve nasilje ima svoje korene u nerazumevanju drugog. U Radu je rečeno da je razumevanje najmoćnija sila, koju možemo stvoriti i koju treba da kreiramo u svojim životima. Treba da stvorimo razumevanje. Pretpostavimo da se osećate nasilno prema drugoj osobi i zamislimo da je onda upoznate i razumete. Nećete više biti nasilni. Takođe je rečeno u Radu da sve nasilje svoje korene ima u negativnim emocijama. Ranije sam rekao da sve nasilje svoje korene ima u nerazumevanju. U tome nema kontradikcije. To jednostavno znači da negativne emocije ne vode do razumevanja, već do nasilja. Što ste negativniji, to ćete manje razumeti i to ćete nasilniji biti. I budući da Rad kaže da je razumevanje najmoćnija sila koju možemo stvoriti u sebi, jasno je da stalno gušenje u negativnim emocijama i uživanje u njima, može stvoriti samo negativne stvari. Razumevanje je pozitivna stvar. 

ČETVRTI PUT - O NASILJU

Maurice Nicoll
Great Amwell House, 11. septembar 1948.

KOMENTAR O NASILJU

Ideja Rada  

Čovek ne može da „čini“ dok ne prevaziđe nasilnost. Nasilje uvek rađa nasilje. „Delovanje“ nasilnim sredstvima nije „delovanje“. Čitava istorija, koja je istorija zločina, pokazuje kako nasilje ne može da „čini“ u smislu Rada. Rat stvara rat.

KOMENTAR 

Jednom prilikom Uspenski nam je jasno pokazao da sa ezoterijske tačke gledišta sve treba da bude urađeno na osnovu razumevanja kako se rade stvari i da to omogućava čoveku da ne deluje nasilno. Rekao je da to ne znači delovati iz sentimentalnih razloga, već na osnovu razumevanja koliko je prisiljavanje beskorisno. U vezi sa time je rekao da je moralno ponašanje ljudi mehaničko ili sentimentalno, jer se radi zbog ponašanja samog, a ne iz znanja zašto je takvo ponašanje neophodno. Čovek je treniran da se ponaša na određen način. U više prilika je govorio o mehaničkom ponašanju  za razliku od svesnog ponašanja. U slučaju mehaničkog ponašanja taj se čovek na taj način ponaša zato što mora to da radi, zato što ne može da prestane da to radi. To je mehaničko ponašanje, bilo da je dobro ili loše. On može zamišljati da se može ponašati drugačije, ali kada nastupi određena situacija, ponaša se onako kako to uvek čini. Svesno ponašanje je moguće samo ako je osoba posmatrala mehaničko ponašanje, koje leži u Ličnosti, i odvojila se od njega. Svestan čovek postupa u skladu sa razumevanjem šta je neophodno. Posedujući Volju, on može da se ponaša voljno. Ali mehanički čovek je pokretan spolja – to jest, spoljnim okolnostima – i on ne može da se voljno ponaša ni u jednoj pojedinačnoj situaciji iz nezavisnog izvora iznutra. Sada, dok god se čovekom upravlja spolja, on nije u stanju da prevaziđe nasilje. Uspenski je rekao: 

ČETVRTI PUT – O VOLJI V

Jednom dragom predstavniku „Ujedinjenog sindikata malih Ja“ za podeljeni san o drugačijem kvalitetu našeg bića, jedan od onih snova, koji nam budu poklonjeni kao podsećanje  na ono za čim u stvari tragamo. 

Naredni tekst zaokružuje ciklus o volji ...
i istovremeno započinje drugi o ...

Maurice Nicoll - Beleška o volji - izvod
Commentaries V

Ispričaću vam jedan svoj san, u kome mi je sasvim jednostavno pokazan pravac i stanje volje, koje mi je u to vreme izgledalo sasvim nemoguće da sledim ili čak samo dostignem. To mi je bilo pokazano tek posle prelaska određene barijere, jasno povezane sa onim što bi se moglo nazvati divljim čovekom samoljublja, praistorijskim čovekom (ili ženom) u nama. Ta barijera, koja predstavlja nešto psihološki – to jest, čovekovo biće – je bila slikovito prikazana kao uzani, duboki ambis, koji je bilo teško preskočiti i koji je bio ispunjen prastarim kostima. Važno je da shvatite da se nije bukvalno mislilo na pravi ambis i prave kosti. To je alegorija, čija je svrha bila da mi pokaže nešto. San je se odvijao na sledeći način: