VIŠI VODONICI I ČOVEKOVA TELA

Jedno razmatranje “večne teme” u skladu sa mojim sadašnjim razumevanjem.
I još jedan deo u priči o traganju: 

ČETVRTIM PUTEM - pdf

Piše: Jelena

Prema ezoterijskim učenjima čovek poseduje četiri tela: fizičko, emocionalno (astralno), mentalno i kauzalno. U terminologiji Četvrtog puta koriste se izrazi prvo, drugo, treće i četvrto telo, odnosno kesdjan- telo za astralno i telo višeg bića (Higher Being Body) za mentalno, kako ih G. naziva u “Belzebubu”.  Za razliku od mnogih drugih disciplina, Četvrti put uči da čovek 1, 2 i 3 poseduje samo fizičko telo potpuno razvijeno i organizovano, a da preostala tri postoje samo kao potencijal. Šta to konkretno znači? 

Da li je potrebno da stvorimo neke misteriozne dodatke ni iz čega? U stvari, ako odustanemo od pokušaja da spolja napipamo neke nove izrasline i umesto toga usmerimo pogled unutra, uočićemo već sada kretanje živo kao u kapljici vode ispod mikroskopa. Razaznaćemo mnoštvo osećaja, koji se neprestano smenjuju, reagujući na spoljne podsticaje i hemiju organizma. Pogledajmo dublje i prepoznaćemo neprekidan tok mentalne energije, koja neprestano menja pravac. Međutim, dok naše fizičko telo predstavlja svrsishodno jedinstvo sa finom, funkcionalnom povezanošću između i najmanjih delova, koji svi služe celini, nikakva slična organska povezanost ne postoji između naših osećanja ili naših misli. One izranjanju nasumično, sledeći mehaničke reakcije, međusobno nepovezane i rasute, „komadići“ emocionalne i mentalne supstance, nezavisni jedni od drugih, koje i najmanji spoljni potres dovodi do sasvim nasumičnog kretanja. Ako bismo pokušali da ih zamislimo kao telo, bila bi to amorfna masa, iscepkana i rasuta, u kojoj neprestano dolazi do ogromnih gubitaka usled „eksplozija“ iznenadne ljutnje, stvaranja „virova“ nekontrolisanog maštanja uz ogroman otok energije i formiranja „naslaga“ od nataložene uvređenosti, sujete i iluzija. U nerazvijenom stanju svaka naša misao i osećanje je odvojena i nezavisna od celine i predstavlja odgovor na uticaje spolja, a iznutra ne postoji ništa organizovano što bi moglo da se odupre stimulansima života i našim mehaničkim reakcijama na njih. Setimo se da je G. gotovo čitav svoj sistem postavio kao materijalan i slobodno nastavimo sa ovom analogijom. Latinska reč za telo - „corpus“ -  nas usmerava na isti trag: ona sadrži i značenje „celina, jedinstvo“.

Tako bi odgovor na goruće pitanje o tome, da li čovek poseduje suptilna tela ili ne, možda mogao da potraži put između dva ekstrema materijalizma i new age-a. I da i ne. Posedujemo sve što je potrebno za stvaranje viših tela, ali na nama je da tu spupstancu organizujemo u svrsishodnu celinu uz takvu finu interakciju između njenih delova kakva već postoji u našem fizičkom telu. Postepeno stvaranje ovih tela se verovatno može povezati sa ostvarenjem stanja svesti, mogućih čoveku - samosvesti i objektivne svesti - i Pravog Ja – Volje. Takođe se verovatno može povezati sa uspostavljanjem stabilnije veze sa Višim emocionalnim centrom i Višim intelektualnim centrom. Možemo razmišljati o njima vozilima, neophodnim da bi se manifestovala ta viša svojstva.

Četvrti put uči da je čovek kakav jeste potpuno obrnut od onoga što bi mogao i što bi trebalo da postane. Kod pravog čoveka individualizovana Volja upravlja mišljenjem, koje sledi svesnost, mišljenje i inteligencija rukovode emocijama, koje pružaju motivacioni pokretač fizičkom telu.

Razvijen čovek ili Čovek koji ispunjava volju: svestan čovek 
- „Gospodar“ - ’Ja’ – Svest – Volja, 4. Telo    
- Misaone funkcije – koje slede svest i volju, 3. telo;      
- Emocionalna snaga i želje – koje slede misli i inteligenciju, 2. telo;                             
- Telo koje sledi želje i emocije, koje su predmet inteligencije, 1. telo;
 -Život

 Za razliku od pravog čoveka, kojim upravlja njegova individualizovana volja, čovekom-mašinom upravlja splet proizvoljnih životnih okolnosti. Fizičko telo prima slučajne šokove iz okruženja (čulne podsticaje), koji izazivaju emocionalne reakcije u skladu sa ranijim programiranjem. Ove emocionalne reakcije pokreću međusobno nepovezane „misli“ od kojih svaka kaže „Ja“, maskirajući se u volju. U ovom slučaju nema četvrtog tela, nema tela volje, tu je samo zbrka malih, konfliktnih, trenutnih volja, stimulisanih neuređenim emocijama i mislima.

Život -
-    Fizičko telo, automat, koje deluje prema spoljnim uticajima;
-    Osećanja, koja proizvodi automat;
-    Misli, koje potiču iz osećanja;
-    Različite i kontradiktorne ’volje’, stvorene željama.

U „Potrazi za čudesnim“ Gurđijev kaže: „Zamislite posudu ili retortu ispunjenu različitim metalnim parčićima. Parčići nisu povezani jedni sa drugima ni na koji način i svaka slučajna promena položaja retorte ili posude, svaki slučajni udar, koji ona primi, menja relativni položaj parčića u neredu. Ukoliko se retorta protrese, onda se parčići, koji su na vrhu, mogu pojaviti na dnu, a oni sa dna mogu isplivati na vrh. Ne postoji ništa stalno u položaju parčića i pod takvim okolnostima i ne može biti ničeg stalnog. To je tačna slika našeg psihičkog života, koji se menja svakoga trenutka. Svaki sledeći trenutak može promeniti položaj komadića, koji je na vrhu i postaviti na njegovo mesto drugi, koji je često njegova suprotnost. Nauka naziva to stanje parčića stanjem mehaničke miksture. Suštinska karakteristika interakcije komadića jednih sa drugima u tom stanju mešavine je nestabilnost te interakcije i njena varijabilnost.

Nemoguće je stabilizovati interakciju parčića u stanju mehaničke mešavine. Ali može se odigrati fuzija komadića; priroda parčića to čini mogućim. Da bi se to učinilo, ispod retorte se mora upaliti posebna vrsta vatre, koja će, zagrevajući i stapajući parčiće, najzad dovesti do njihove fuzije. Spojeni fuzijom na ovakav način, parčići neće više predstavljati mehaničku mešavinu, već stanje hemijskog jedinstva. I oni se više ne mogu odvojiti tim jednostavnim metodama, koje ih razdvajaju i čine da promene mesto dok su u stanju mehaničke mešavine. Sadržaj retorte je fuzijom postao nedeljiv, ’individualan’. To je slika formiranja drugog tela. Vatra, kojom se postiže fuzija, je u čoveku proizvedena trenjem, borbom između ’da’ i ’ne’ unutar njega.“

Međutim, među mehaničkim ljudima nije retka pojava čoveka kod koga se fuzija odigrala spajanjem posebno naglašenih svojstava lažne Ličnosti, krutih pogleda na svet, isključivosti ili određenog fanatizma. Bez kontakta sa Višim centrima i Izvorom preko njih ova vrsta fuzije će rezultirati iskrivljenim oblikom bez empatije, zahvalnosti i poštovanja. Da bi se smer kretanja istinski promenio, potrebno je da se u čoveku obrazuje nešto, što čuva organsku vezu sa onim suštinskim u nama, nešto, što može da se odupre životu i može da kontroliše čoveka iznutra. Promena se tako ne može ostvariti odlukama Ličnosti da popravi neke stvari u sebi ili postane čvršća, odlučnija, emocionalnija ili humanija. Promena na jednom kraju izaziva sasvim neočekivane posledice na drugom. Autentična promena se odvija tako što posle duge prakse samo-posmatranja i osvetljavanja unutrašnjeg prostora Rad počinje da deluje u nama i, budući da sam predstavlja kristalizovanu, organsku celinu, počinje da uređuje unutrašnji prostor. Istinska promena odvija se onda, kada Ličnost pod uticajem posmatračkog Ja, sastavljenog od malih Ja, koja zajedno praktikuju Rad (zamenik nadzornika) počne da se povlači i postaje pasivna da bi Suštini omogućila razvoj. Tada umesto bitke malih Ja za prevlast i dominaciju i njihovih reagovanja na spoljne stimulanse, ona počinju da se pokoravaju unutrašnjem glasu i stavljaju svoj potencijal Suštini na raspolaganje.

Drugo telo tako ne može biti sačinjeno od delova Ličnosti, već samo od onog najautentičnijeg i najiskrenijeg u nama. I mada je reč o unutrašnjim, psihičkim procesima, oni se mogu izraziti merljivim odnosima. Pamćenje sebe, neidentifikovanje, uzdržavanje od unutrašnje konsideracije, neizražavanje negativnih emocija imaju sasvim konkretno, opipljivo dejstvo u našoj alhemijskoj fabrici i pokreću pregrupisanje elemenata.  

***

William James Thompson navodi još jedno važno opažanje u vezi sa višim telima:
„Poređenje između brojeva vodonika, povezano sa različitom materijom tela i gorivom, povezanim sa višim centrima će pružiti jasniju definiciju njihovog odnosa. Smeštajući tela na različite nivoe na oktavi kreacije Gruđijev je dao narednu asocijaciju:  

Absolut
Svi svetovi
Sva sunca                      Četvrto telo         6 zakona     [H.6]
Sunce                           Telo višeg bića     12 zakona     [H.12]
Sve planete                   Kesdjan telo        24 zakona     [H.24]
Zemlja                          Fizičko telo         48 zakona     [H.48]
Mesec”
(William James Thompson, “J.G.Bennett‟s Interpretation of the Teachings of G.I.Gurdjieff: a study of transmission in the fourth way”)

Vodonici sa manjim brojem označavaju supstance bržih vibracija i suptilnije prirode. Usled nepravilnog rada naše “mašine” mi ne proizvodimo dovoljno finih materija. Tek Rad na sebi, u vidu “vatre”, koja zagreva parčiće u retorti i podstiče fuziju, će pokrenuti procese kristalizacije. Reč je o psihičkim procesima, tokom kojih se odvija razlaganje grubih supstanci i njihovo pretvaranja u fine.  Ovaj proces psiho-spiritualne alhemije je predstavljen u vidu dva svesna šoka u Gurđijevljevom opisu ljudske fabrike i transmutaciji materija u skladu sa Zakonom oktava (vidi “Četvrti put/ oktave ishrane”).

Uobičajen rad ljudske fabrike omogućava proizvodnju veoma malih količina viših vodonika, koji uglavnom bivaju brzo potrošeni pogrešnim radom “mašine”. Tek Prvi svesni šok – pamćenje sebe – omogućava da se oktava vazduha nastavi ka fa 24 i da alhemijska fabrika počne da proizvodi finije supstance, sposobne da manifestuju viša svojstva.

Kako ga Uspenski opisuje u “Četvrtom putu”, Drugi svesni šok je neophodan na mestu gde se mi 12 oktave utisaka i si 12 oktave hrane zaustavljaju u svom razvoju. Da bi se njihov razvitak nastavio potreban je šok – bočna oktava – putem koga bi se mi 12 oktave vazduha razvilo u fa 6, a si 12 oktave utisaka u do 6. Potrebna je fina energija 12. stepena, ona koju sadrže emocije. Međutim, u našem uobičajenom stanju samo negativne emocije dostižu potrebnu jačinu i Drugi svesni šok praktično znači rad na njima. Neidentifikovanje i praksa konstatacije u trenutku pojave negativnih stanja unosi svetlo u naš unutrašnji prostor, zaustavlja kompulziju i podstiče razlaganje negativnih emocija i oslobađanje energije dovoljno visokih vibracija. Verujem, dobar razlog da od srca zahvalimo svim “malim mučiteljima” i lažnim prijateljima, koje smo sreli u životu.

***

Sumnjam da će se dotok finih H ispoljiti kao dobro ispolirane čakre, svetleća aura ili sposobnost manifestovanja novog BMW-a. Moj je cilj daleko skromniji. “Da ovladam sobom” – rekao je jedan od Gurđijevljevih učenika na pitanje o cilju. “E, to je nešto u čemu Vam mogu pomoći.“  odgovorio je Gurđijev.

U čemu nam Rad u stvari može pomoći? 
Pokušajmo da to ustanovimo Radeći.

„Follow the path to the end, see what happens, see what changes
take place within you, and what light begins to dawn in you."
— Maurice Nicoll —

ČETVRTI PUT - SADAŠNJI TRENUTAK

THE PRESENT MOMENT  (januar 1966.)
J.G.Bennett

(http://www.gurdjieffdominican.com/presentm.html)

Sadašnji trenutak je naš život ili naša realnost. Izvan tog sadašnjeg trenutka sigurno postoji veća realnost, ali mi ne učestvujemo direktno u njoj. Naš sadašnji trenutak se otvara i zatvara. On može postati veoma malen, kada je sve prisutan tek fragment iskustva. Može se i otvoriti i mi možemo postati direktno svesni kako to čini. U terminima svesnosti, možemo biti svesni više ili manje i moguće je izaći izvan našeg sopstvenog iskustva i prodreti iza sopstvenog života. Ljudi obično razmišljaju o sadašnjem trenutku u terminima svesnosti, ali mnogo važnija strana ima veze sa odlukama i voljom. 

ČUDESNO SEME - DR VANDANA SHIVA

„Kada shvatimo da u prirodi i nama postoje unutrašnje snage samoorganizacije i sopstvene dinamike razvoja, tada stičemo sposobnost da dovedemo u pitanje prapagandu države i privrede i da se smejemo gluposti reklamnih strategija, koje žele da kolonizuju naše mozgove. I to onda zaista jeste „duhovna revolucija“. Jer šta je duhovnost? Duhovnost upravo i označava našu sposobnost da razvijemo unutrašnje resurse i da duhovno ojačamo protiv svih oblika nasilja i ograničenja, koji bi inače vodili do apatije, blokade i straha.“ 
Vandana Shiva

 
Prof. Dr Vandana Šiva, doktorka nauka kvantne fizike, indijska naučnica, feministkinja i harizmatična „Grass-roots“-aktivistkinja, pisac i traženi predavač, se već decenijama uz veliku kompetenciju i entuzijazam zalaže za očuvanje biološke raznovrsnosti, „nenasilnu poljoprivredu” i bori protiv plasmana genetski manipulisanog semena, patentiranja biljaka (pravo na intelektualnu svojinu nad semenom) od strane velikih agrarnih koncerna, hemijskog rata protiv prirode i uspostavljanja kontrole nad najvažnijim resursima od strane manjine. „Zemlja pripada svima nama. Ali neki veliki koncerni imaju iluziju da planeta pripada njima. Zagađuju atmosferu ugljendioksidom, zagađuju reke, grabe prirodne resurse.“

ČETVRTI PUT - O NASILJU III

• Maurice Nicoll
  Commentaries V
• IDEJA NASILJA U RADU
  Amwell 07.01.1950.

U mnogim prilikama smo govorili o nasilju. U vezi sa tim su u poslednjih nekoliko godina rečene mnoge stvari u vezi sa činjenicom da negativne emocije vode do nasilja. Čovek i žena, koji postanu plen negativnih stanja, počinju, recimo, sa samosažaljenjem, koje najzad vodi do nasilnih reakcija na događaje života. Moramo shvatiti da na dnu negativnih emocija leži nasilje. I budući da Rad tako mnogo govori o važnosti posmatranja negativnih stanja i neidentifikovanja sa njima, možete razumeti da je u stvari rečeno da treba da prevaziđemo nasilnog čoveka, nasilnu ženu u sebi.

ČETVRTI PUT - O NASILJU II

Maurice Nicoll
(Commentaries III) 

Great Amwell House, 31. maj 1947.

O NASILJU I RAZUMEVANJU   

Suprotstaviću Nasilje Razumevanju. Nasilje je antiteza Razumevanju. Sve nasilje ima svoje korene u nerazumevanju drugog. U Radu je rečeno da je razumevanje najmoćnija sila, koju možemo stvoriti i koju treba da kreiramo u svojim životima. Treba da stvorimo razumevanje. Pretpostavimo da se osećate nasilno prema drugoj osobi i zamislimo da je onda upoznate i razumete. Nećete više biti nasilni. Takođe je rečeno u Radu da sve nasilje svoje korene ima u negativnim emocijama. Ranije sam rekao da sve nasilje svoje korene ima u nerazumevanju. U tome nema kontradikcije. To jednostavno znači da negativne emocije ne vode do razumevanja, već do nasilja. Što ste negativniji, to ćete manje razumeti i to ćete nasilniji biti. I budući da Rad kaže da je razumevanje najmoćnija sila koju možemo stvoriti u sebi, jasno je da stalno gušenje u negativnim emocijama i uživanje u njima, može stvoriti samo negativne stvari. Razumevanje je pozitivna stvar. 

ČETVRTI PUT - O NASILJU

Maurice Nicoll
Great Amwell House, 11. septembar 1948.

KOMENTAR O NASILJU

Ideja Rada  

Čovek ne može da „čini“ dok ne prevaziđe nasilnost. Nasilje uvek rađa nasilje. „Delovanje“ nasilnim sredstvima nije „delovanje“. Čitava istorija, koja je istorija zločina, pokazuje kako nasilje ne može da „čini“ u smislu Rada. Rat stvara rat.

KOMENTAR 

Jednom prilikom Uspenski nam je jasno pokazao da sa ezoterijske tačke gledišta sve treba da bude urađeno na osnovu razumevanja kako se rade stvari i da to omogućava čoveku da ne deluje nasilno. Rekao je da to ne znači delovati iz sentimentalnih razloga, već na osnovu razumevanja koliko je prisiljavanje beskorisno. U vezi sa time je rekao da je moralno ponašanje ljudi mehaničko ili sentimentalno, jer se radi zbog ponašanja samog, a ne iz znanja zašto je takvo ponašanje neophodno. Čovek je treniran da se ponaša na određen način. U više prilika je govorio o mehaničkom ponašanju  za razliku od svesnog ponašanja. U slučaju mehaničkog ponašanja taj se čovek na taj način ponaša zato što mora to da radi, zato što ne može da prestane da to radi. To je mehaničko ponašanje, bilo da je dobro ili loše. On može zamišljati da se može ponašati drugačije, ali kada nastupi određena situacija, ponaša se onako kako to uvek čini. Svesno ponašanje je moguće samo ako je osoba posmatrala mehaničko ponašanje, koje leži u Ličnosti, i odvojila se od njega. Svestan čovek postupa u skladu sa razumevanjem šta je neophodno. Posedujući Volju, on može da se ponaša voljno. Ali mehanički čovek je pokretan spolja – to jest, spoljnim okolnostima – i on ne može da se voljno ponaša ni u jednoj pojedinačnoj situaciji iz nezavisnog izvora iznutra. Sada, dok god se čovekom upravlja spolja, on nije u stanju da prevaziđe nasilje. Uspenski je rekao: 

ČETVRTI PUT – O VOLJI V

Jednom dragom predstavniku „Ujedinjenog sindikata malih Ja“ za podeljeni san o drugačijem kvalitetu našeg bića, jedan od onih snova, koji nam budu poklonjeni kao podsećanje  na ono za čim u stvari tragamo. 

Naredni tekst zaokružuje ciklus o volji ...
i istovremeno započinje drugi o ...

Maurice Nicoll - Beleška o volji - izvod
Commentaries V

Ispričaću vam jedan svoj san, u kome mi je sasvim jednostavno pokazan pravac i stanje volje, koje mi je u to vreme izgledalo sasvim nemoguće da sledim ili čak samo dostignem. To mi je bilo pokazano tek posle prelaska određene barijere, jasno povezane sa onim što bi se moglo nazvati divljim čovekom samoljublja, praistorijskim čovekom (ili ženom) u nama. Ta barijera, koja predstavlja nešto psihološki – to jest, čovekovo biće – je bila slikovito prikazana kao uzani, duboki ambis, koji je bilo teško preskočiti i koji je bio ispunjen prastarim kostima. Važno je da shvatite da se nije bukvalno mislilo na pravi ambis i prave kosti. To je alegorija, čija je svrha bila da mi pokaže nešto. San je se odvijao na sledeći način:

ČETVRTI PUT – O VOLJI IV

KOMENTAR O VOLJI
Amwell, 21.09.1951.

Preuzeto iz: „Commentaries IV“
Prevod: Jelena 


Rad uči da čovekovo biće karakteriše mnoštvenost. On takođe uči da čovek nema jednu volju, već mnogo volja. Možemo postaviti pitanje: da li ta dva učenja stoje u vezi jedno sa drugim? Da li su volja i biće zaista tesno povezani? Da drugačije formulišemo ovaj predmet – da li je volja manifestacija bića i da li tokom razmišljanja o tome šta je biće treba da razmislimo i o tome šta je volja? Sada, mora se priznati da nije lako shvatiti ideju bića. Čovek neodređeno može videti da sve ima biće i da različite stvari možda imaju različita bića i da je to ono što ih čini različitim. Možemo do nekog stepena shvatiti da se biće stene razlikuje od bića drveta i takođe da se biće hrasta razlikuje od  bića lava. Možemo preko volje priznati da je biće Čoveka verovatno različito od bića Božanskog Bića – šta god to značilo. Svejedno, značenje ideje bića ostaje nejasno. Da li bi to moglo da znači strukturu stvari? To bi bilo lakše videti. Da li biće stvari jednostavno zavisi od njihove strukture? Struktura stene je svakako različita od strukture drveta. Da li se onda može reći da je biće manifestacija i rezultat strukture i da, umesto da razgovaramo o toj iluzornoj stvari pod nazivom biće, možemo samo govoriti o njegovoj strukturi? Ako je to tako, izgledalo bi da se struktura javlja pre bića i predstavlja uzrok bića. Neki bi mogli misliti tako, oni, koji vide u vidljivom vide uzrok nevidljivog. Oni smatraju da prvo nastaje materija i da je uzrok uma: drugi misle da je um prvi i da je on uzrok materije. Bitka između ove dve tačke gledišta traje vekovima. Ona je nepomirljiva, dok se  oba ne približe kao neizbežne suprotnosti i istovremeno ujedine na drugom nivou mentalne vizije iza suprotnosti. Jedna misao nam pomaže da to učinimo. Ako kažemo da je materijalna struktura jedini uzrok razlika u biću, onda bi materija sadržala u sebi sve moguće kombinacije srtuktura za nastanak svih mogućih vrsta bića. Materija tada postaje magična baš kao i um i to dvoje izgledaju kao stopljeni u jednom kontinuiranom čudu, viđenom sa dve strane.

ČETVRTI PUT – O VOLJI III

Maurice Nicoll: 

KOMENTAR O VOLJI II

Nastavak: 
Prava volja dolazi od gore, sa višeg nivoa. Šta više znači? Tamo gde na našem nivou vidimo jednu stvar, na višem nivou postoje milioni stvari. Zamišljamo Volju kao nefleksibilnu, ali moramo da shvatimo da je Prava Volja beskonačno fleksibilna, da ima sposobnost razlučivanja i konačno sadrži sve stvari i tako je upravljena ka punoći. To se u Jevanđeljima naziva πλήρωμα – punoća sveg značenja (grč: πλήρωμα – pleroma - punina, punoća, ispunjenost) je grčki pojam koji znači punoću božanskog, jedinstven božanski praizvor iz koga proizlaze sve emanacije života. Suprotan je pojmu "kenoma" koji znači prazninu, tamu i haos. U neoplatonizmu pojam ima značenje savršenosti inteligibilnog sveta ili božanskog bića, kome se suprotstavlja ograničenost, a time i konačnost čulnog sveta.wikipedia). U svakom slučaju, želim da pokušam da je objasnim na taj način. Prava Volja je puna novog značenja. Ona nije odsustvo stvari, negacija i odbijanje da se stvari urade. Njena prava priroda nije sadržana u rečima „Neću.“ „Hoću da razumem više.“ je bolja formulacija. Poznajete sterilnost ljudi, koji kao odgovor uvek imaju „neću“. Izgledaju kao da rano umiru u sebi usled te negativne ideje volje, koja ne izvodi novo značenje. Neativne stvari mogu da proizvedu samo negativne stvari.

ČETVRTI PUT – O VOLJI II

Maurice Nicoll: 

KOMENTAR O VOLJI II
Birdlip, 29. jul 1944.

Nastavimo sa komentarima o Volji sa stanovišta Rada. Neophodno je napraviti malu rekapitulaciju. Kako Rad uči, mi sada imamo samo različite volje mnogih Ja. Mi nemamo realnu, stalnu i stabilnu volju. Svako Ja nas za trenutak koristi i tako svako Ja govori na telefon – to jest, kroz naša usta – i govori najrazličitije stvari i naziva sebe Ja. Ukoliko postoji neka sumnja, neko oklevanje, ono što se izgovara je rezultat nekoliko volja različitih Ja. Taj rezultat odlučuje. On se naziva Volja, ali to nije Prava Volja. To je kompromis između različitih glasova, nalik parlamentu (speaking house). Konačni glas je rezultanta mnogih partija. On je rezultanta mnogih različitih volja i želja. To je stanje onoga, što nazivamo svojom voljom. Ona je rezultanta mnogih volja, mnogih različitih želja. Ali Prava Volja ne može biti rezultanta, jer je Volja u pravom smislu Gospodar i tako iznad želja života i svih Ja života.

U jednoj prilici G. je govorio o cilju. Postavio je ljudima pitanje šta je njihov cilj. Oni su naveli različite stvari – da žele da budu zauvek srećni ili da čine dobre stvari drugima i tako dalje. Neko je rekao: „Ja želim da vladam sobom.“ G. je odmah odgovorio da je to pravi cilj. „To je nešto, čime se bavi Rad. Tome mogu da vas naučim, ukoliko ste voljni da prođete kroz sve teškoće, koje se moraju prevladati da bi se to postiglo. Prava Volja je moguća, jer ona postoji u čoveku. Ona je Gospodar. Ali čovek je odsečen od nje.“

Gospodar – Pravo Ja – Prava Volja

Nadzornik

Zamenik Nadzornika

Mnoga Ja Ličnosti