PARABOLA O SEJAČU - VI DEO

TREĆA kategorija je u paraboli opisana sledećim rečima: „A druga padoše u trnje i naraste trnje i podavi ih.“ U svojoj interpretaciji ovog stiha Hrist kaže: „A posejano u trnju to je koji sluša reč, no briga ovog sveta (aeon, αίων) i prevara bogatstva zaguše reč, i bez roda ostane.“

U Jevanđelju po Marku interpretaciji je dodato: „i ostale slasti uđu i zaguše reč”. Kod Luke Hristova interpretacija glasi: „A koje u trnje pade, to su oni koji čuju (’čuti’ znači ’razumeti’) i otišavši, od brige i bogatstva i slasti ovog života zaguše se, i rod ne sazri.“

U opisu ove kategorije ukazuje se na ljude koji čuju i razumeju ezoterizam: međutim, njihov emocionalni deo je pogrešan. Kod druge kategorije reči ’posejani na kamenitom tlu’ odnose se na intelektualni deo: kod treće pažnja je usmerena na emocionalni deo. Trnje ukazuje na emocionalnu stranu, na stranu emocionalnih interesovanja. Kada Hrist na drugom mestu kaže: „Po plodovima njihovim poznaćete ih. Da li se sa trnja bere grožđe ili sa čička smokve?“ iskazuje se ta ista ideja. Trnje i čičak reprezentuju emocionalni život. Pogrešne emocije ne mogu da donesu dobar plod. Niti se može očekivati plod od ljudi, čija uobičajena emocionalna interesovanja potiskuju emocionalna interesovanja koja su potrebna da bi se ezoterično učenje razvilo u njima. Magnetni centar u emocionalnom centru nije dovoljno snažan. Kruna od trnja, položena na Hristovu glavu pre raspeća, ima identično značenje. Ona predstavlja stanje onih koji su ga razapeli. Hrista su razapeli oni, koji su mogli da razumeju i čak jesu razumeli, ali nisu bili u stanju da emocionalno razviju to učenje, bivajući uvek preokupirani intrigama, ljubomorom, strahom, željom za vlašću, … ovde nazvane trnje a na drugim mestima šipak ili čičak, u koje spadaju i brige, strepnje i negativne emocije. Kruna od trnja reprezentuje opšte emocionalno stanje čovečanstva u to vreme. Ono je emocionalno bilo ugušeno sebičnošću i mada su mnogi mogli da razumeju Hristovo učenje, nisu bili u stanju da u sebi stvore prostor za njega. Njihova ’voljna’ strana, koja proističe iz emocionalnog centra čoveka i menja se zajedno sa njegovim emocionalnim razvitkom, bila je takva da Hristovo učenje nije moglo da deluje na njih ni na kakav autentičan način – to jest, da postane prva stvar, emocionalno. Jer ukoliko emocionalno ne osetite znanje u dovoljnoj meri, ono neće moći da dotakne stranu vašeg bića – to jest, neće moći da deluje na vas. Neće imati moć nad vama. Drugim rečima, iako do nekog stepena osećate emocionalno, ne možete da primenite znanje i počnete da ga živite. Druga emocionalna interesovanja su suviše jaka.

Ova ideja je izražena u mnogim parabolama – naime, ideja o tome šta je za vas zaista najvažnije, emocionalno. Emocije čine stvari važnima – cenimo ih, volimo, žudimo za njima, tragamo. Slika u paraboli znači da čovek, koji je veoma identifikovan sa svojim životom i čija se glavna emocionalna interesovanja tiču njega samog i njegove pozicije u životu, gaji trnje u sebi, koje ne samo da ga povređuje i boli, već guši njegov emocionalni razvitak. Takav čovek ima magnetni centar u emocionalnom delu, ali on nije dovoljno snažan i preplavljen je svim brigama i strahovima života i svim onim, što se čini da život pruža. On može da razume i istinski razume, ali je posejan u život na takav način, da ništa ne može da se dogodi.

Sada, sve ove kategorije koje smo razmatrali – čovek koji ne razume ništa, čovek, koji razume intelektualno, čovek, koji razume emocionalno, ali nedovoljno – takođe na dubljem nivou reprezentuju različite stepene razvoja pojedinačnog čoveka u njegovom odnosu prema ezoteričnom. Međutim, o tome ćemo govoriti kasnije.