MORIS NIKOL: NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA III

 Moris Nikol: META

Poglavlje: NOVO NEBO I NOVA ZEMLJA

Treći deo: EZOTERIJSKE ŠKOLE

 Razmotrimo neke odeljke u Starom i u Novom zavetu u kojima se termin „vino“ javlja u smislu koji očigledno ne može biti doslovan. Kada se u Postanju 49, 11 kaže: „U vinu pere haljinu svoju i ogrtač svoj u soku od grožđa. Oči mu se crvene od vina, a zubi bele od mleka.“, očigledno je da vino ima posebno značenje koje je povezano sa onim što čovek „oblači“ i kako „vidi“. Pomisliti da bi taj odeljak mogao da ima doslovan smisao, značilo bi učiniti ga besmislenim. Psihološki, odeća se ne odnosi na ono u šta se zaodeva naše telo, već ono u šta se zaodeva naš um, u mentalna verovanja i stavove. Svako je psihološki odeven u mišljenja i stavove koji čine njegovo mentalno odelo; a njegove mentalne oči posmatraju stvari kroz njega. Postoji opis „odeće“ i „očiju“ pročišćen u nekom stanju uvida koji se naziva „vino“. Psihološki, čovek se zaodeva u ono za šta veruje da je istina: i mentalno vidi na isti način. Ukoliko vino predstavlja određeni stepen razvoja razumevanja Istine, fraza „oči crvene od vina“ odnosi se ne stanje vida koje mu pripada. Ukazuje se na neki veoma visoki stupanj, stupanj razumevanja iznad nivoa vode.

U Otkrovenju, u viziji četiri konja, o crnom konju je rečeno sledeće:  „I videh, gle, konj vran; i onaj što seđaše na njemu imaše merila u ruci svojoj. I čuh glas između četiri životinje kako govori: Oka pšenice za groš; a ulje i vino ti ne škode.“ (Otkrivenje IV.5, 6). Ne može se pretpostaviti da se vino onde odnosi na doslovno vino, niti je to slučaj sa uljem. Na ovom zemaljskom nivou mišljenja na koji ukazuje vrani konj, gde vlada stroga ravnoteža i gde se sve meri, tako da čovek mora striktno da plati za ono što dobije – čak i ovde ima ulja i vina – to jest, nečeg višeg – i to ne sme biti povređeno. U Paraboli u dobrom Samarićaninu ponovo se javlja vino, u značenju koje se može shvatiti bilo doslovno bilo psihološki.

U ezoteričnom učenju termin vinograd često se koristi u vezi sa školama učenja koje donose unutrašnju evoluciju. Pokušaji da se ostvari čovekov unutrašnji odgoj i škole osnovane u tu svrhu, često se porede sa vinogradima od kojih se očekuje grožđe ili vino ili berba. „Jer je carstvo nebesko kao čovek domaćin koji ujutru rano iziđe da najima poslenike u vinograd svoj.“ (Matej XX.1). Ili da uzmemo drugu ilustraciju koja pokazuje kako lako sva učenja o čovekovoj unutrašnjoj evoluciji mogu da budu iskrivljena ili uništena:   

1. I poče im govoriti u pričama: posadi čovjek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i načini kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide
2. I kad dođe vrijeme, posla k vinogradarima slugu da primi od vinogradara od roda vinogradskoga.
3. A oni uhvativši slugu izbiše ga, i poslaše prazna.
4. I opet posla k njima drugoga slugu; i onoga biše kamenjem i razbiše mu glavu, i poslaše ga sramotna.
5. I opet posla drugoga; i onoga ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a jedne pobiše. 
6. Još dakle imaše jedinoga svojega milog sina, posla i njega najposlije k njima govoreći: postidjeće se sina mojega. 
7. A vinogradari rekoše u sebi: ovo je našljednik, hodite da ga ubijemo, i nama će ostati očevina njegova. 
8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda. 
9. Šta će dakle učiniti gospodar od vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima. (Marko XII.1-9). I mnogi drugi, premlaćujući jedne i ubijajući druge.

U poznatoj istoriji uvek je bilo pokušaja da se čovek uzdigne sa stepena varvarstva širenjem određene ideje o dubljem smislu njegovog života na zemlji. Unutrašnja strana ovog poduhvata nije pitanje uobičajene istorije. Sve o čemu možemo čitati obično je istorija zloupotreba i pogrešnog tumačenja ideja, kada one pređu u život, tako da postanu izvori političkih spletki, pohlepe, nasilja, stravičnih progonstava i ratova. Ipak u našem periodu je sasvim jasno da bi kada bi čovečanstvo sledilo Hristovo učenje, makar samo ono koje je dato u Besedi na gori, svi ratovi, nepravde i socijalna zla odmah bi prestali i nastupio bi novi svet. Međutim, da bi se ovo dogodilo, svi bi morali da se probude i vide kakvi su zaista iznutra.

Cilj vinograda je proizvodnja voća i vina. Određeno učenje o sredstvima za postizanje unutrašnjeg stupnja razvoja posađeno je, baš kao i vinograd. Prorok Jeremija žali se zbog dece Izrailja i pita ih zbog čega žele da se vrate u Egipat – to jest, na njihovo prethodno stanje: „A sada što će ti put Misirski da piješ vode Siorske?“ Bog je, kaže, slomio njihov jaram starih vremena. „Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti reče: neću biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ideš da bludničiš. Ja te posadih lozu izabranu, sve sjeme istinito; pa kako mi se promijeni i izmetnu se odvoda od tuđe loze?“ (Jeremija, II.18-21). Značenje je psihološko: očigledno nije doslovno. Optuženi su za povratak starim verovanjima, povratak u državu pod nazivom „Egipat“ i mešanje ovog učenja ili semena sa drugim učenjima, što se naziva „bludničenje.

Kada je učenje dato, ono se mora održavati čistim, sve dok ne bude ispunilo svoju svrhu. Ono traje samo neko vreme. U svakom periodu Vremena javljala su se drugačija učenja i trajala su neki kraći ili duži period. Njihov cilj je da uzdignu čoveka. U svom unutrašnjem obliku ona su slična, utoliko šta imaju za cilj Čovekovu unutrašnju evoluciju putem razvoja razumevanja ili kvaliteta njegovog bića. Svaki vinograd je zasađen za proizvodnju određenog vina. Ne može biti mešanja semena ili ideja. Ovo stanje je izraženo u nekim Mojsijevim rečima: „Ne sij u vinogradu svojemu drugoga sjemena da ne bi oskrvnio i rod od sjemena koje posiješ i rod vinogradski.“ (Ponovljeni zakoni (V knjiga Mojsijeva) – XXII.9). Očigledno je da ove reči imaju značenje nezavisno od njihovog bukvalnog smisla. Međutim, one se mogu shvatiti i kao pravila koja je potrebno doslovno slediti i tako bez dubljeg značenja. Kada „vinograd“ počne da umire – to jest, kada značenje učenja koje je prvobitno u njemu zasađeno postane izopačeno ili izgubljeno – on je uništen. Stari Zavet je pun uništenja u tom smislu. Učenje je neprestano išlo naopako, jer su ga ljudi izopačavali. Prorok Jeremija jadikuje zbog uništenja škole koja se zvala Moav: „Više nego za Jazirom plakaću za tobom, lozo Sivamska; odvode tvoje prijeđoše more, dopriješe do mora Jazirskoga; zatirač napade na ljetinu tvoju i na berbu tvoju. I radost i veselje otide s rodnoga polja, iz zemlje Moavske, i učinih te nesta u kacama vina; niko neće gaziti pjevajući; pjesma neće se više pjevati. (Jeremija XIVIII.32-33). Ovo se odnosi na gubitak učenja. Isti prorok na drugom mestu kaže: „Mnogi pastiri su mi uništili vinograd.“ (XII.10). To jest, mnogi učitelji su uništili izvorno učenje. Amos opisuje uništenje učenja na sledeći način: „Gusjenice izjedoše obilje u vrtovima vašim i u vinogradima vašim i na smokvama vašim i na maslinama vašim.“ (Amos IV.9). Učenje su pojele pogrešne ideje. Ponekad je utvrđeno da je grožđe kiselo, kao u Mojsijevom opisu onih koji su izvrtali Istinu: „Jer je čokot njihov od čokota Sodomskoga i iz polja Gomorskoga; grožđe je njihovo grožđe otrovno, puca su mu gorka. Vino je njihovo otrov zmajevski, i ljuti jed aspidin.” (Ponovljeni zakoni (V knjiga Mojsijeva) XXXII.32-33).

 To se posebno događa kada učenje ili „vinograd“ postane sredstvo svetovne moći ili političkih spletki, kao u sledećem proročanstvu o školi koja se naziva Jerusalim. „Na vinovoj lozi neće biti grožđa, ni smokve na smokvi i list će izbledeti.“ (Jeremija VIII.13). Mogli bi se navesti i mnog drugi primeri. Ono što se može razumeti je da je uvek postojalo učenje određenog reda posejano u čovečanstvo i da je to učenje uvek trpelo neuspeh u procesu vremena. Međutim, to ne znači da učenje na svom vrhuncu nije davalo rezultate. Ono propada sa vremenom: ili, drugačije, rečeno, ono traje samo određeno vreme. Veoma je važno da ovo razumemo, jer smo skloni tome da mislimo da bi neka stvar trebalo da traje neprekidno, ako je stvarna i istinita. Međutim, kao što postoje mode svake vrste, kako u nauci tako i u društvu, ista je stvar i sa ezoterijskim učenjem. Pa ipak, ono zapravo nije isto, jer se ponovo pojavljuje u drugom obliku, drugom ruhu, a opet u svojoj suštini uvek govori o istom predmetu – o evoluciji Čoveka. Ljudi moraju postati svesniji, prvo samih sebe, a zatim i drugih. Oni se moraju odreži nasilja kao lakog rešenja stvari. Oni iskreno moraju oprostiti jedni drugima, što je moguće samo ako postanu svesni sebe i toga kakvi jesu i šta čine. Moraju se ponašati prema drugima onako kako bi voleli da se drugi ponašaju prema njima – veoma teška stvar. Moraju razumeti da njihovi životi imaju drugačije značenje i da priroda čovekove egzistencije nije razumljiva u smislu onoga što se odvija na Zemlji. Moraju videti balvane u sopstvenim očima, pre nego naprave neku neprijatnu primedbu oko trunčice u tuđem oku. Moraju prestati da izvode predstavu, moraju zaustaviti mržnju, prestati da se pretvaraju, prestanu da laži i tako dalje. Sve ove ideje pripadaju Putu Individualne Evolucije o kome ezoterijsko učenje uvek govori. Nemoguće je razumeti istoriju čovečanstva, ne uzimajući u obzir uticaje ezoterijskog učenja iz koga smo stekli umetnost i kulturu. Čovek bez učenja ostaje varvarin. Međutim, u pogledu ograničenog trajanja u vremenu bilo kog pojedinačnog učenja, možemo navesti Hristove reči kojima upozorava svoje učenike na dolazak Antihrista: „I odgovarajući Isus reče im: čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude. Ali nije još tada pošljedak.” (Matej, XXIV.4-6).