MORIS NIKOL - META
FIZIČKI I DUHOVNI ČOVEK
TREĆI DEO
VERA
Reč prevedena kao vera (pistis – πίστις)
u Novom zavetu znači više nego samo verovanje. Ona označava drugačiju vrstu mišljenja. Uzmimo primer
iz Biblije. U Jevanđelju po Mateji, XVI.5-12: “I
polazeći učenici Njegovi na one strane zaboraviše uzeti hleba. A
Isus reče im: Čuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog. A oni
mišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hleba uzeli. A Isus
razumevši reče im: Šta mislite u sebi, maloverni, što hleba niste uzeli? Zar još ne razumete niti pamtite pet hlebova na pet hiljada, i
koliko kotarica nakupiste? Ni sedam hlebova na četiri hiljade, i
koliko kotarica nakupiste? Kako ne razumete da vam ne rekoh za
hlebove da se čuvate kvasca farisejskog i sadukejskog? Tada
razumeše da ne reče kvasca hlebnog da se čuvaju, nego nauke farisejske i
sadukejske.”
U tom događaju je jasno da su učenici shvatili Isusove reči u
njihovom čulnom značenju – to jest u skladu sa doslovnim smislom reči. Hrist im
je rekao da je to znak da imaju malo vere. To nije pitanje verovanja. Ipak, oni imaju malo
vere. Šta to znači? To znači da je vera nešto više od verovanja. U tom
slučaju, vera znači razumevanje na drugačijem nivou od doslovnog razumevanja.
Čulno razumevanje ne može da uspostavi kontakt sa smislom sadržanim u Hristovom
učenju. On nije govorio o doslovnom kvascu, već o psihološkom kvascu. Hrist
nije govorio na nivou čula, već psihološki. Njegove reči nemaju čulno, već
psihološko značenje. Kvasac, o kome je reč, nema doslovno značenje kvasca, niti
je hleb doslovno hleb, već označava lažljivost koja će zaraziti dobro. Sadukeji
mogu da se uporede sa današnjim naučnicima. Oni ne veruju ni u kakav život
nakon smrti. To je njihov kvasac laži. Fariseji mogu da se uporede sa ljudima
koji važnost pridaju spoljašnjem utisku, koji, da tako kažemo, smatraju važnim
da odu u Crkvu u nedelju, ’da ih vide ljudi’ (Matej VI.5). To je njihov kvasac.
Oni su stigmatizovani kao licemeri – bez unutrašnjeg verovanja. Sada, Hrist
povezuje nedostatak psihološkog razumevanja kod učenika i konstantnu
nemogućnost da uvide na šta se mislilo sa slabošću vere. Drugim rečima, Hrist
povezuje sposobnost psihološkog
razumevanja sa posedovanjem vere; a doslovno razumevanje sa slabošću vere
ili, na drugom mestu, sa slepilom, sa kompletnim nedostatkom vere i unutrašnjom
smrću. Vera je neophodna da otvori deo
uma, koji se ne otvara čulima.
Pogledajmo još neke odeljke, koji se odnose na
veru i viši smisao. Mnogi se verovali u Hrista kao vidljivog čudotvorca.
Verovali su na osnovu onoga što su videli, na osnovu dokaza svojih čula.
Međutim, u Jevrejima XI.1 vera se
naziva osnovom za verovanje u ono što se ne vidi. „Vera je, pak, tvrdo čekanje onog čemu se nadamo i
dokazivanje onog što ne vidimo.“ To
nije samo uverenost u stvari koje se ne vide, već je osnova ili ravan, na kojoj
se može doseći drugi svet odnosa ili vrednosti, svet iznad vidljivog sveta i
njegov uzrok. Nepoznati autor Jerejima nastavlja:
„Verom poznajemo da je svet
rečju Božjom svršen, da je sve što vidimo iz ničeg postalo.“ (XI.3).
Autor nastavlja da opisuje kako su određene stvari učinjene na
osnovu posedovanja vere. Sada, mada može biti istina da vera nigde u Bibliji
nije jasno definisana, već samo njeni efekti, određene stvari su o njoj rečene
– kao napred – da pokažu da je ona povezana sa unutrašnjom percepcijom skale.
Ukoliko vera prouzrokuje da čovek u svom umu prepoznaje da jedan svet,
nevidljiv čulima, leži iznad vidljivog sveta i predstavlja njegov uzrok, tada prepoznaje
stvari na skali – to jest, u terminima viših i nižih nivoa. Kada je centurion u
paraboli rekao da je i sam čovek pod vlašću, dok pod sobom ima vojnike i dodao
da tako mora biti i sa Hristom, on je govorio u terminima skale. Pomenuo je da
Hrist samo treba da izda naređenje i njegov bolesni sluga će ozdraviti. Hrist
je uzviknuo da nikada ranije nije sreo nikoga ko je bolje razumeo šta znači
vera. To se odnosi na kapetana koji je poslao Hristu glasnika da ga zamoli da
izleći njegovog slugu:
A Isus iđaše s njima. I
kad već behu blizu kuće, posla centurion k Njemu prijatelje govoreći Mu:
Gospode! Ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moju strehu; Zato i ne
držah sebe dostojnog da Ti dođem, nego samo reci reč, i ozdraviće sluga moj.
Jer i ja sam čovek pod vlasti, i imam pod sobom vojnike, pa kažem jednom: Idi,
i ide; i drugom: Dođi, i dođe; i sluzi svom: Učini to, i učini. A kad to ču
Isus, začudi mu se, i okrenuvši se narodu koji iđaše za Njim reče: Kažem vam:
ni u Izrailju tolike vere ne nađoh. I vrativši se poslani nađoše bolesnog slugu
zdravog. (Luka VII.6-10).
Da se vratimo Jevrejima, autor
nastavlja rečima: „… a bez vere nije
moguće ugoditi Bogu.“ (XI.6). To jest, nije moguće bez osnove ili temelja
vere, koja čoveku omogućava da razmišlja bez dokaza svojih čula i da shvati
postojanje nevidljive skale i razume psihološko značenje. Doslovno značenje je
jedna stvar, psihološko ili duhovno značenje je druga stvar, iako se koriste
iste reči. Na primer, videli smo da reč ’kvasac’, spomenuta u prethodnom
navedenom događaju, ukazuje na dva nivoa značenja. Učenici su je shvatili na
nižem nivou i rečeno im je da je to usled toga što je njihova vera mala. Njihovo razmišljanje je bilo osetilno. Imali su
teškoća da razmišljaju na nov način na drugačijem nivou. A njihovo psihološko
mišljenje bilo je toliko slabo, upravo zato što se zasnivalo na čulima a ne na
veri. Tako čula i vera opisuju dva načina mišljenja, ne
suprotstavljena, ne antagonistička, već na
drugačijim nivoima. Jer bez opažanja skale i nivoa, stvari koje to nisu
čine se suprotstavljenima, a čovekov um se deli na ’ili … ili’, što vodi do
beskrajnih konfuzija i mentalnih nesuglasica i bede. Autor nastavlja rečima: „…jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da
veruje da ima Boga i da plaća onima koji Ga traže.“ (Luka XI.6). Očigledno
je da ako skala stoji iza svih stvari, ako je red skala i ako dovesti u red
znači postaviti na skali, tada mora postojati više i niže. Za sve mora
postojati iznad i ispod. Čoveku koji ne može da prepozna
skalu, vidljivu i nevidljivu, kao što je učinio centurion putem psihološkog
razumevanja zahvaljujući svojoj velikoj veri, neće biti dostupno intuitivno
saznanje koje samo vera otvara svakom umu koji je do tada bio uspavan u čulima
i ograničenom svetu koji ona otkrivaju.
Нема коментара:
Постави коментар