ČETVRTI PUT - ENEAGRAM V

Birdlip, 4.mart 1944.

ENEAGRAM

V

Kao što smo videli, Mehanički Čovek je dat i stvoren da primi prvi šok na tački 3. To mu omogućava da živi u fizičkoj egzistenciji. Međutim, on ne daje sebi šok na tački 6 ili šok na tački 9. (Ponovo govorimo o trouglu unutar Eneagrama). Kada počne da proučava priroda šoka na tački 6 i pokuša da sebi da taj šok,on čini korak u pravcu svesnosti i unutrašnje evolucije. Jedan razlog za to što stvari u svetu idu kako idu, je što Čovek nije dovoljno svestan, mada pretpostavlja da jeste. Kao što je na početku rečeno, sa jedne strane, cilj ovog Rada je da poveća svesnost. Čovek mora prvo postati svesniji sebe. Na paradoksalan način, čovek treba da postane svestan činjenice da nije svestan. Direktnim samo-proučavanjem čovek mora da shvati da većinu svoje egzistencije provodi u stanju sna. Međutim, u tom stanju šok na tački 3 se redovno daje i prima. Ako bi naše disanje zavisilo od naše svesne pažnje, ne bismo dugo ostali u životu.

Sa te tačke gledišta, dakle, proučavanje šoka na tački 6 je istraživanje kako povećati svest. To se naziva opštim pojmom Pamćenje Sebe, kao što je rečeno, čitava primena Rada sakuplja se na toj tački. Rad mora biti postavljen na mesto ulaznih utisaka. To se ne može učiniti dok čovek ne bude u neuobičajenom stanju svesti, koje se razlikuje od njegove uobičajene svesti. Između drugog stanja svesti i trećeg postoji mnogo stepenova. Pogledajmo dijagram sa 4 stanja svesti. Možemo uočiti stepenove između takozvanog budnog stanja i stanja Pamćenja Sebe.

Pretpostavimo da imate cilj, kao što je da ne budete negativni prema određenoj osobi. Moraćete da ostajete budni u svakom trenutku prema svom cilju i prema unutrašnjem stanju u sebi u svakom trenutku. To će biti jedna vrsta Pamćenja Sebe. Kada čovek pamti sebe, trebalo bi da se seti svoga cilja. Problem je u tome, što mi ne možemo živeti dugo u tom stanju povišene svesti, jer crpimo raspoloživu energiju za to. Svesnost, kao i sve drugo, ima težinu i mere. Postoji samo toliko svesnosti. Posle nekog vremena mi postepeno povećavamo svest i tada, umesto da zapadnemo u veoma dubok san, posle perioda pokušavanja da budemo svesniji, kao što se to toliko često dešava, zadržavamo određenu memoriju o sebi, izvestan kontinuitet unutrašnjeg života. Međutim, naša želja da spavamo je veoma velika, tako da nas pokušaj da sebi damo šok na tački 6 često iscrpljuje. Osećamo da smo učinili dovoljno. Sada, san je lagan, jer Rad nije neophodan za život. Kada biste znali da ćete umreti, ako ne budete pamtili sebe tokom minuta, tada bi zaista bilo teško zaspati. Ali na sreću, ili na žalost, osoba može da počne da se identifikuje od trenutka kada ustane, čak i kroz unutrašnji razgovor sa sobom, i da ostane u snu čitav dan. Kada uhvatite sebe u snu na ovaj način i shvatite da ste bili potpuno identifikovani sa unutrašnjim govorom i ispisivanjem računa protiv drugih, tada ste u poziciji da shvatite u čemu se sastoji zadavanje šoka na tački 6. Bićete u stanju da vidite razlike između mehaničnog stanja sna i veće svesnosti. Pamćenje Sebe ne može da se objasni u toliko mnogo reči, jer je to iskustvo, većeg ili manjeg intenziteta. Čovek ne može da objasni iskustvo. Ipak, postoje osnovni opisi šoka Pamćenja Sebe, na koje želim da ukažem i koje želim da uporedim sa šokom disanja.

Šok disanja se sastoji od pokreta iz i pokreta u, ili, ako više volite, pokreta u i pokreta iz. Postoji udisanje (inspiration) i izdisanje (expiration) i čitav akt disanja ili ciklus disaja uključuje oba. Međutim, ne postoji kontradikcija u suprotnim pokretima, jer oni zajedno formiraju kompletan ciklus. Mi pravimo otprilike 20 takvih ciklusa u minuti. Setićete se da je u Tablici Vremena u različitim kosmosima, gde je rečeno da je „Vreme dah“, Čovekovo vreme disanja uzeto kao 3 sekunde. Želim da ukažem na ova dva pravca – u i iz. Kako to korespondira sa psihičkim aktom Pamćenja Sebe? Da li se sećate dijagrama sa dve strelice, okrenute u suprotnim pravcima?

To je, da tako kažemo, dijagram Pamćenja Sebe i vi vidite, očigledno, dvostruki ili suprotni pravac.

Predstavimo sada prvi šok disanja dvema strelama:

Ovi pravci reprezentuju udisanje i izdisanje. Sada, trougao u srcu Eneagrama ima tri tačke, numerološki označene sa 3, 6 i 9 i svaka od tih tačaka reprezentuje mesto šoka. Šok na 3 je šok disanja. Zanima me da li ste pomislili da drugi šok na 6 na neki način korespondira – naime, predstavlja na neki način „u i iz“ ili „iz i u“? Odjendom ćete videti iz dijagrama Pamćenja Sebe da se ono kreće jednim putem, a zatim drugim putem, u i iz, iz i u, upravo kao i disanje. Da li zamišljate da prvi šok disanja može da postoji bez odnosa sa drugim šokom i bez korespondiranja? Za one, koji žele da razmišljaju o ovom učenju i da ga potvrde u svom umu, želeo bih da obratim vašu pažnju prvo na ovaj neobični trougao koji stoji u središtu Eneagrama, a tada na prirodu prvog datog šoka vazduha – to jest, unutrašnji  spoljašnji pokret disanja. Tada ću vas upitati: „Da li mislite da je moguće da drugi šok na tački 6 (prvi svesno zadati šok) nije povezan sa prvim, mehanički datim šokom na tački 3?“ Dijagram Pamćenja Sebe pokazuje da ima.

 Ta dva fizička pravca ili pokreta, koji su povezani sa Pamćenjem-Sebe, kao različita od dva fizička pravca ili pokreta disanja, su ono, o čemu želim da razmislite. U Pamćenju-Sebe čovek mora gledati unutra i spolja u isto vreme. Nećete imati sumnje u pogledu toga da li osoba to čini, jer to daje određen izraz očima. Da bismo pamtili sebe neophodno je gledati unutra i gledati spolja. Čovek mora videti ono spolja i videti sebe u odnosu sa tim spolja. Međutim, u stvari niko ne može da gleda unutra i gleda spolja u isto vreme, isto kao što osoba ne može da udiše i izdiše u isto vreme. Pažnja osobe mora da se kreće unutra i napolje naizmenično i ako to uporedimo sa disanjem, možemo reći da je akt Pamćenja Sebe pokret unutra i spolja, ne pokret bilo unutra bilo spolja. Akt Pamćenja Sebe je dvostruki pokret kao što je to i akt disanja. I tako se o Pamćenju Sebe može misliti kao o nečemu, što se sastoji od pokreta ka i od, psihološki po prirodi, koji mora da se izvede svesno – to jest, uz određeni pritisak pažnje, koju pruža cilj ili osećaj Rada. Na primer, posmatram tu osobu a zatim svoje reakcije u svetlu svoga cilja, tada ponovo spolja osobu, tada unutra svoje reakcije i tako dalje. Identifikovanje tada postaje nemoguće.

Kasnije ćemo se vratiti proučavanju šoka na tački 6, ali želim da ovo dodam. Dok ne stignete na tačku razumevanja, na kojoj se ovaj Rad, i čitava ezoterijska psihologija, bavi vašim unutrašnjim stanjima i vašim reakcijama na druge, koje deluju na vas, sve će izgledati nejasno, fantastično i nepotrebno. Samoposmatranje, početna tačka ovog Rada, treba da omogući čoveku da razume svoja unutrašnja stanja. Evolucija je evolucija unutrašnjih stanja. Samo-razvoj je razvoj unutrašnjih stanja. Samo vi možete poznavati svoja unutrašnja stanja: samo vi se možete odvojiti od beskorisnih, negativnih i zlih stanja. Ponoviću da je nemoguće postati svesniji, nemoguće zadati šok na tački 6, dok ne počnete da bivate svesni toga, kakve vrste stvari su u vama, a da bi se to desilo, pre svega je neophodno okrenuti pažnju unutra i uočiti svoje reakcije na spoljašnjost. Čovek mora da otkrije šta unutrašnjost i spoljašnjost znači i šta taj pokret spolja i unutra znači, jer je biti samo u unutrašnjosti ili samo u spoljašnjosti pogrešno. To ste vi i to je spoljašnji svet, koji vam je prenet čulima. Postoji svet i postoje vaše reakcije na njega. Ukoliko ne možete da napravite razliku između sebe i spoljašnjeg sveta, nećete moći da primenite Prvi Svesni Šok. Kao što sam rekao, vratiću se na ovo kasnije. U ovom trenutku, obratite pažnju na neku osobu spolja i obratite pažnju na svoje reakcije na tu osobu i razliku između ta dva.

Nastavak